Izvor: Politika, 16.Sep.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta je Kalabić pisao Krcunu
BIA dostavila Republičkom tužilaštvu pisma koja je komandant kraljevske garde slao jednom od ključnih ljudi u Udbi
Među dokumentima koje je Bezbednosno informativna agencija dostavila Republičkom javnom tužilaštvu u vezi s otkrivanjem činjenica o pogubljenju i sahrani Dragoljuba Draže Mihailovića, komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini, nalaze se i pisma kojima se Nikola Kalabić, komandant kraljevske garde, obraća Slobodanu Peneziću Krcunu, jednom od ključnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ljudi Udbe u Srbiji. Pisma bi narednih dana trebalo da budu dostavljeni istoričarima iz komisije koji bi trebalo da utvrde da li su autentična.
U prvom pismu, nastalom krajem decembra 1945. godine, Kalabić veoma opširno iznosi svoja viđenja i stavove o ravnogorskom pokretu, borbi, ratu.
– Prvo, najduže pismo govori o tome da je Kalabić bio u zatvoru Ozne za Srbiju i iz njega se može indirektno zaključiti da je pristao na saradnju sa organima Ozne. Kalabićeva pisma govore o njegovoj evidentnoj ulozi u hvatanju Draže Mihailovića koja je često bila osporavana – kaže za „Politiku” dr Bojan Dimitrijević, istoričar, inače član Komisije za otkrivanje istine u vezi sa smrću Draže Mihailovića.
Interesantno je da su dva pisma napisana istog dana, 3. aprila 1946. godine, a da ih je Kalabić potpisao svojim pseudonimom – Slobodan Ranković. Pisma su različitog sadržaja, a upućena su Vladanu Bojaniću iz Ozne i Slobodanu Peneziću Krcunu.
U pismu od 29. aprila 1946. Kalabić moli Penezića da mu omogući da slavu provede na slobodi i poziva ga da sa Aleksandrom Rankovićem (u pismu je naveden pod pseudonimom Marko) prisustvuje slavi.
„Ovo je moja bratska molba i držim za sigurno da je Marko odbiti neće. To je prvi deo molbe, drugi deo tiče se para i spremanja pečenja praseta, kolača, žita, sveće i dr. To bih ja sa Bojanićem svršio. Spremanje bi preuzela brigu brice našega žena, koja nema pojma ko sam ja”, navodi se u pismu.
Najzanimljiviji deo u dokumentu jeste onaj u kome Kalabić uverava Krcuna da u slučaju Draže Mihailovića može da ima potpuno poverenje u njega i da o tome obavesti Rankovića.
„Sa moje strane, iz mojih usta neće izaći tajna o toj stvari – pa ako treba i život svoga, ni mojoj drugarici – ženi nikada o tome ni reči; tajna će sa mnom u grob otići. Za gornje reči dajem Vam moju časnu reč, a Vi ste se uverili šta znači moja reč.”
U najdužem pismu, pisanom 19. i 20. decembra 1945. godine, Kalabić na gotovo deset stranica detaljno govori o ratu: „Sve nas pristalice D. M. bez obzira nazvali ste nemačkim saradnicima, gospodo to saradništvo je tako malo, mizerno, neupadljivo bar u Srbiji i Bosni da narod to nije zamerio, jer je narod tražio od Čiče da se sačuva živa snaga, imovina i dr. u čemu je se uspelo potpuno, bar narod to priznaje.”
Kalabić ovo pismo završava rečima: „Bog mi je svedok da želim dobro svom narodu.”
--------------------------------------------------------------------------
Kako je Mihailović uhapšen
General Jovo Kapičić (90), koji je u Bosni radio-vezom koordinisao hapšenje Draže Mihailovića, posvedočio je juče za „Politiku” kako je do hapšenja došlo.
– Milovan Pejanović, ugledni funkcioner Udbe, stekao je poverenje četnika u nekim selima oko Beograda. Predložio je da preko njega neko od četnika iz Dražine najbliže okoline ode u Italiju, Austriju ili neku drugu zemlju, da tamo uhvati vezu sa vladom u Londonu. Sami četnici su odlučili da to bude Nikola Kalabić, Dražin doglavnik. Kalabić je naseo i došao u Beograd, gde su mu funkcioneri Udbe ponudili da radi za njih za nagradu. On je pristao – objašnjava Kapičić.
Grupa udbaša prerušenih u četnike, po rečima našeg sagovornika, pustila je potom glas po selima da Kalabić traži Dražu. Kad je video svog najvećeg prijatelja, kako objašnjava Kapičić, Mihailović se sprijateljio sa prerušenim udbašima. Sutradan su mu objasnili da treba odmah da idu u Srbiju, jer se tamo sprema buna protiv komunističke vlasti.
– Kad su pošli u Beograd, Dražini pratioci su ubijeni, a Draži su stavljene lisice na ruke. Gde, kako i ko je likvidirao Dražu, ne znam. Možda bih znao nešto više da sam radio u Udbi Srbije, a ne u saveznoj. Ako me pozove Republičko tužilaštvo, neću se odazvati, jedino silom da me vode – kaže Kapičić.
Kada mu je novinar „Politike” pročitao imena ljudi za koje je komisija objavila da su učestvovali u hapšenju, Kapičić je za neke decidirano rekao da su mrtvi, a za neke da ne zna šta je s njima.
M. Derikonjić - V. Dugalić
[objavljeno: 17/09/2009]
