Izvor: B92, 23.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta građani sada misle o Hagu
Beograd -- Čak 63 odsto građana Srbije kaže da ne veruje da se pred Haškim tribunalom pravedno sudi optuženim Srbima.
Najnovije istraživanje Beogradskog centra za ljudska prava pokazuje da istovremeno, iako kažu da nemaju veliko poverenje u srpsko pravosuđe, više od 70 odsto smatra da bi upravo pred domaćim sudovima trebalo suditi optuženima za ratne zločine. Javnost više veruje u istinitost navoda o zločinima nad Srbima nego u istinitost navoda o zločinima nad pripadnicima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << drugih naroda, smatraju analitičari.
Na skupu organizovanom na Fakultetu političkih nauka u Beogradu izneseni su rezultati istraživanja, koji su pokazali da stavovi građana o Haškom tribunalu ostaju većinski negativni, a da je oko 20 odsto dosledno da sa tim sudom ne treba sarađivati.
Tek 15 odsto potpuno podržava saradnju, a 26 kaže da je za saradnju, ukoliko je ona preduslov za evrointegraciju. Za 28 odsto ispitanika saradnja sa Hagom je opravdana samo ako bi u protivnom usledile sankcije.
U Srbiji preovladava politika zaborava, kaže dekan FPN-a Milan Podunavac. On je dodao da proces suočavanja sa ratnom prošlošću teče uporedo sa suočavanjem sa drugim posledicama nedemokratskog režima koji je vladao do oktobra 2000. godine.
"Srbija je, u čitavom ovom post-ratnom periodu, ono što bih upotrebljavajući formulu Vajmarske republike, nazvao poraženim društvom. Poražena društva imaju ogroman problem kako da obezbede jednu vrstu minimalnog, elementarnog konsenzusa o osnovnim pitanjima svoga kolektivnog i političkog entiteta," kaže Podunavac.
71 odsto građana Srbije smatra da bi bilo bolje da se optuženima sudi kod kuće. Ta suđenja bila bi, veruje se, pravičnija, a pokazala bi spremnost društva da se samo izbori sa negativnim nasleđem prošlosti.
Međutim, ima i onih koji pokretanje procesa pred domaćim sudovima vide kao mogućnost za blaže kažnjavanje optuženih ili lakši dolazak do pomilovanja.
U odnosu na 2004. godinu, raste broj ljudi koji znaju čime se bavi domaće tužilaštvo za ratne zločine i koji podržavaju njegov rad. Građani istovremeno kažu da ne veruju da tužilaštvo nije pod uticajem vlasti.
Direktor Beogradskog centra za ljudska prava, pofesor Vojin Dimitrijević, podseća na praksu viših sudova da ukidaju prvostepene presude Odeljenja za ratne zločine.
"Kada vide prvostepenu presudu, oni je za svaki slučaj vrate dok ne vide ko će biti u sledećoj vladi. Vidite u ovim postupcima strahovitu brigu sudija nižih sudova da ne naprave nijednu formalnu grešku jer će mu odmah cela stvar biti vraćena zbog nedostatka neke cifre...", kaže on.
U kontradiktornom stavu građana - da je bolje da domaći sudovi sude za ratne zločine, a da se istovremeno iskazuje ogromno nepoverenje prema srpskom pravosuđu - analitičar Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta, vidi argumente za tvrdnju da sudovi, bar u ovoj fazi, nisu najvažniji u procesu suočavanja sa prošlošću.
"Nije nepoverenje u sud tu primarno. Primarna je stvar to što se ne prihvata ruženje sopstvenog identiteta. Dakle, onog momenta kada se suočite sa lošom stvari o sebi vi to ne želite da prihvatite", kaže on.
Umesto sudskih presuda, svest o neprijatnim istinama iz prošlosti više podstiču izjave političara, svedočenja očevidaca ili novinara, pokazalo je istraživanje.
Istraživanje Beogradskog centra za ljudska prava pokazalo je da najveći broj pristalica suočavanja sa prošlošću i kažnjavanja počinilaca ratnih zločina, pa i saradnje sa Haškim tribunalom, podržava Demokratsku stranku, kao i da se najveći broj protivnika te saradnje svrstava uz Srpsku radikalnu stranku.
Politika DSS-a je da se saradnja potrebna da bi se izbegle sankcije, što je stanovište koje se prenosi i na njihove sledbenike. Najveći broj ispitanika saradnju odlazeće Vlade sa Hagom ocenjuje ocenom "dobar".
Interektualnu elitu, čulo se na skupu, trebalo bi da zabrine da samo 9 odsto građana smatra da od njihovog stava zavisi kako će se društvo odrediti prema zločinima kakvi su Srebrenica, Vukovar, Sarajevo ili Krajina.
Učesnici skupa ocenili da u procesu suočavanja sa prošlošću moraju postojati alternativne strategije, koje će se primenjivati uporedo sa radom pravosuđa.
Budući da 60 odsto ispitanika kaže da im je potrebno više informacija o procesima koji se pokreću zbog ratnih zločina, neophodno je da mediji nastave sa pokretanje pitanja odgovornosti za zločine, te da se u posebnim emisijama češće pojavljuju svedoci događaja, obični ljudi čijim se svedočenjima veruje i koji ostavljaju jak utisak na gledaoce.
Analitičari pozdravljaju i istupe političkih lidera u tom pravcu, kao i angažman nevladinih organizacija.
Kao moguću strategiju "na duže staze" Jovo Bakić predložio je "institucionalizaciju" suočavanja sa prošlošću kroz udžbenike, u kojima bi se pisalo o događajima iz nedavne prošlosti, zatim snimanje dokumentarnih i igranih filmova sa tom tematikoma, čak i otvaranjem muzeja u kome bi bili izloženi dokumenti i svedočanstva o događajima iz nedavne prošlosti.
.jpg)
