Izvor: Blic, 06.Maj.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta ekonomiji donosi SSP?
Prošle sedmice potpisani sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i Zajednice EU je u principu tipski dokument i pretežno uređuje usklađivanje u oblastima ekonomije i, najšire rečeno, privrednog zakonodavstva. Zemljama koje su na putu ka EU ova vrsta sporazuma omogućava i pristupnost raznim fondovima EU koji to usklađivanje olakšavaju.
Tako je ministar poljoprivrede u Vladi Srbije Slobodan Milosavljević izjavio, na primer, da će Srbija za svoju poljoprivredu „zahvaljujući >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ovom sporazumu, od 2009. moći da koristi do 160 miliona evra godišnje iz evropskih fondova". On je objasnio da su namene tih sredstava „za razvoj infrastrukture na selu, za povećanje intenziteta proizvodnje, nova ulaganja, nove zasade, povećanje broja grla stoke, za preradne kapacitete koji omogućavaju izvoz na tržište EU i, generalno, za usvajanje EU standarda u proizvodnji hrane". Milosavljević je dodao da to „otvara tržište od 490 miliona stanovnika, koji će bez dileme apsorbovati sve viškove poljoprivredno prehrambene proizvodnje iz Srbije".
Iz obimnog dokumenta, dostupnog na veb stranicama Vlade Srbije, navodimo neke od interesantnijih delova koji se odnose na privredne mogućnosti koje ovaj sporazum otvara potpisnicama sa obe strane.
U uvodnom delu sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju piše da ga 27 članica EU i Srbija potpisuju „uverene da će sporazum stvoriti novu klimu za privredne odnose između njih i, iznad svega, za razvoj trgovine i ulaganja kao ključnih činilaca za restrukturiranje i modernizaciju privrede". Odmah zatim se navodi „spremnost Zajednice da pruži odlučnu podršku sprovođenju reforme i da u tom cilju iskoristi sve raspoložive instrumente saradnje i tehničku, finansijsku i ekonomsku pomoć na sveobuhvatnoj, indikativnoj, višegodišnjoj osnovi".
Među glavnim ciljevima sporazuma nabrojani su i „podržavanje napora Srbije da završi tranziciju u funkcionalnu tržišnu privredu" i „unapređivanje skladnih ekonomskih odnosa i postepeno stvaranje zone slobodne trgovine između Zajednice i Srbije".
Jedan od uvodnih članova sporazuma precizira da će EU i Srbija „u periodu od najviše šest godina počevši od stupanja na snagu ovog sporazuma postepeno uspostaviti bilateralnu zonu slobodne trgovine u skladu sa odredbama ovog sporazuma i odredbama GATT 1994 i Svetske trgovinske organizacije".
Sporazumom su precizirane i uzajamne koncesije u trgovini industrijskim i poljoprivrednim proizvodima, uslugama...
Tako se, na primer, navodi da se „carine na uvoz industrijskih proizvoda poreklom iz Srbije u Zajednicu, kao i dažbine koje imaju isto dejstvo, ukidaju stupanjem na snagu ovog sporazuma" i, dalje, da se stupanjem na snagu ovog sporazuma ukidaju „količinska ograničenja i mere koje imaju isto dejstvo na uvoz u Zajednicu industrijskih proizvoda poreklom iz Srbije".
Detaljno su u odeljku „Poslovno nastanjivanje" razrađene, takođe, uzajamne i u principu recipročne mogućnosti otvaranja firmi (privrednih društava) na teritorijama članica Zajednice i Srbije. Tako će uzajamno privrednim društvima i državljanima biti „olakšano započinjanje poslovanja" na teritorijama Zajednice i Srbije. Na primer, u tom cilju, Zajednica i njene države članice će nakon stupanja na snagu ovog sporazuma, odobriti „u pogledu poslovnog nastanjivanja srpskih privrednih društava položaj koji nije manje povoljan od položaja koji države članice daju svojim privrednim društvima ili bilo kojem društvu iz bilo koje treće države, koji god je bolji". Na sličan način je regulisano poslovanje društava kćeri i ogranaka srpskih privrednih društava na teritorijama država članica Zajednice. Navodi se da „strane neće donositi nikakve propise ili mere kojima se uvodi diskriminacija u pogledu poslovnog nastanjenja društva iz bilo koje druge strane na svojoj teritoriji ili u pogledu njihove delatnosti kada su već osnovani, u poređenju sa svojim sopstvenim društvima". Takođe, i da će „četiri godine nakon stupanja na snagu ovog sporazuma Savet za stabilizaciju i pridruživanje utvrditi načine za proširenje prethodnih odredaba za poslovno nastanjivanje državljana Zajednice i državljana Srbije radi započinjanja privredne delatnosti kao samozaposlenih lica". U tom delu se odmah zatim dodaje da će, „bez obzira na odredbe ovog člana", nakon stupanja na snagu ovog sporazuma, „društva kćeri i ogranci privrednih društava Zajednice imati pravo da koriste i uzimaju u zakup nepokretnosti u Srbiji".
U jednom od završnih članova koji definišu ekonomsku saradnju kaže se da „na zahtev srpskih vlasti, Zajednica može pružiti pomoć oblikovanu tako da podrži napore Srbije u pravcu uspostavljanja tržišne ekonomije. Saradnja će imati za cilj jačanje vladavine prava u oblasti poslovanja putem stabilnog i nediskriminatornog zakonodavnog okvira kojim se reguliše trgovina".
Uslovi za rad
Član 79 sporazuma utvrđuje da će „Srbija postepeno uskladiti svoje zakonodavstvo sa zakonodavstvom Zajednice u oblastima koje se tiču uslova rada, naročito zdravlja, i bezbednosti na radu i jednakih mogućnosti".
Zaštita potrošača
Sporazumom je utvrđeno da će „ugovorne strane sarađivati kako bi usaglasile standarde zaštite potrošača u Srbiji sa standardima u Zajednici".
Član 78 sporazuma definiše da je „delotvorna zaštita potrošača nužna kako bi se obezbedilo valjano funkcionisanje tržišne ekonomije i ta zaštita će zavisiti od razvoja administrativne infrastrukture radi osiguranja nadzora nad tržištem i sprovođenje zakona u ovoj oblasti".
U tom cilju, a u njihovom zajedničkom interesu, navodi se dalje, strane će podsticati i obezbediti:
npolitiku aktivne zaštite potrošača u skladu sa komunitarnim pravom, uključujući veću informisanost i razvoj nezavisnih organizacija;
nusklađivanje zakonodavstva o zaštiti potrošača u Srbiji sa zaštitom koja je na snazi u Zajednici;
ndelotvornu pravnu zaštitu potrošača radi poboljšanja kvaliteta potrošačke robe i održavanja odgovarajućih standarda bezbednosti;
nnadzor nad sprovođenjem pravila od nadležnih organa i omogućavanje pristupa pravdi u slučaju spora;
nrazmenu informacija o opasnim proizvodima.
