Izvor: SrbijaDanas.com, 21.Dec.2017, 07:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šta donosi nova američka BEZBEDNOSNA POLITIKA? Tramp odustaje od ŠIRENJA DEMOKRATIJE, ima NOVI PLAN

Nova Strategija nacionalne bezbednosti SAD predmet rasprava

Američki predsednik Donald Tramp doneo je novu Strategiju nacionalne bezbednosti koja opisuje svet zatočen u neprestanoj ekonomskoj konkurenciji i u kojem Sjedinjene Države imaju malo vremena za stvari poput promovisanje demokratije u svetu.

Pročitajte i: 

Umesto toga, Vašington će se usmeriti na sukobljavanje velikih sila, ekonomske protivnike i bezbednost zemlje. Nekoliko vladinih >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << predstavnika već naziva dokument izrazom načelnog realizma u svetu sve više opisanom konkurencijom i sukobom. Nova strategija, čuda li, nosi naziv 'America First' i počiva na četiri glavna cilja: zaštita američkog naroda i domovine; promovisanje američkog blagostanja; očuvanje mira kroz snagu; te pojačavanje američkog uticaja u svetu. U dokumentu se naglašava jačanje suverenosti kao preduslov za zaštitu nacionalne bezbednosti i vraćanje poverenja u američku naciju.

Ovo usredsređenje na američki suverenitet je prisutno u celom dokumentu. On odražava Trumpov naglasak na načelni realizam, koji ukazuje na američke vrednosti koje se moraju očuvati i silom ako je potrebno. Istovremeno, te vrednosti se ne nameravaju nametati drugima.

Strategija je odlučno odbacila ideju promovisanja demokratije, što je tradicionalni kamen temlje američke spoljne politike. Ekonomski odnosi će voditi ovu vladu, a drugim državama se ostavlja na izbor kako će oni stvarati politički sastav u svom dvorištu. Američka ekonomska bezbednost se prevodi kao nacionalna sigurnost, pa će Sjedinjene Države tražiti poštene i recipročne ekonomske odnose širom sveta. Ekonomija je definitivno glavna reč ove strategije. Savezi, partnerstva i koalicije koje će Sjedinjene Države ostvarivati širom sveta se neće temeljiti na poštivanju demokratskih načela, već na slobodnoj volji i zajedničkim interesima.

Ovo je velika novina američke spoljne politike, a posebno u poređenju s prethodnom Republikanskom vladom Džordža Buša mlađeg i njegove strategije nacionalne bezbednosti donesene pre petnaest godina.

Buš je 2002. godine na Vest Pointu predstavio tu strategiju daleko ambicioznijim rečima. Prema njemu, američka nacija je uvek imala ciljeve iznad puke obrane. Amerikanci su branili mir i slobodu u svetu. Američka spoljnopolitička strategija i vojno-obrambena slika davala je ideju zaštite mira protiv pretnji terorista i tirana (otuda borba protiv američkih bivših saveznika mudžahedina u Afganistanu, te protiv Irana i Iraka, te Severne Koreje, kao 'osovine zla', ali tirane ne uključuje saudijska kraljevska porodica – kako i bi, kada je porodica Buš u srdačnim prijateljskim odnosima s arabijskim zlotvorima). Buš se tada obaveza i na održavanje dobrih odnosa među velikim silama, što se zaista i dogodilo. U vreme Putinovog uspona na vlast došlo je do niza kontakata i saradnje, na Kosovu, u Afganistanu.

Buševa vizija sveta u kojemu se Sjedinjene Države aktivno bave promovisanjem demokratije, razvoja, slobodnog tržišta i slobodne trgovine u svim delovima sveta predstavlja spoljnopolitički pogled protiv kojega se Trump borio 2016. godine na izborima.

Buš 2002. govori o ravnoteži sila koje narušavaju ljudsku slobodu; Trump ne želi ravnotežu već konsolidaciju, prije nego na scenu ne stupe Kina i Rusija. Središnji kontinuitet istorije je borba za moć; tako stoji u novoj američkoj strategiji bezbednosti koje ne prepoznaje sadašnjost kao nešto drugačije od prošlosti. U toj borbi za moć stoje 'revizionističke sile Kine i Rusije; loše države poput Irana i Severne Koreje; te transnacionalna pretnja kroz terorističke i ekstremističke organizacije'.

Svi oni stoje nasuprot Sjedinjenih Država i njihovih saveznika. Iako se razlikuju u prirodi i moći, ovi protivnici se suočavaju s Vašingtonom na političkom, ekonomskom i vojnom polju, te koriste tehnologiju i informacije kako bi se borile na tim poljima i promenili ravnotežu moći u svoju korist.

Dokument naziva Rusiju i Kinu revizionističkim silama koje pokušavaju promeniti globalni status quo, te odbacuje saradnju i naglašava nužnost konkurentnog odnosa prema Moskvi i Pekingu.

Misao je Trumpove ekipe da Sjedinjene Države moraju izanalizirati politike u poslednje dve decenije, one stvari koje počivaju na uverenju da saradnja s protivnicima i njihovo uključivanje u međunarodne institucije i globalnu trgovinu može pomoći u njihovoj borbi prema neopasnim akterima i verodostojnim partnerima.

Ipak, ta se borba, dihotomija, gledanje crno-belo, pa možda i povratak hladnoratovske retorike, u američkim očima svodi na politički sukob između onih koji podstiču ili imaju represivne sastave i onih koji su na strani otvorenog društva. Nije jasno kako ovaj strateški dokument, koji na najbolji način odražava Trampov odnos prema svetu, stavlja naglasak na ratove predostrožnosti protiv država kao što su Severna Koreja i Iran. Malo je toga u Trumpovoj strategiji što govori zašto se 'slobodna društva' moraju i trebaju boriti i pobediti protiv Severne Koreje, Kine, Rusije, Irana i drugih. Zapravo postoji samo jedan razlog borbe protiv tih država – Sjedinjene se Države nalaze na drugoj strani. Kad bi postojao iole neki drugi razlog, onda se ne bi poštovala 'zasebna odluka' svake države o svom političkom sastavu.

Dokument takođe odbacuje dugogodišnje mišljenje Pentagona kako su klimatske promene problem s kojima se Sjedinjene Države moraju suočiti kod kuće i u svetu. Sada, međutim, klimatske promene nisu identifikovane kao pretnja nacionalnoj bezbednosti.

Nova strategija sigurno je nadahnuta predsedničkim govorom iz juna kojima je Sjedinjene Države povukao iz Pariškog dogovora o klimi. Međutim, to protivureči prošlonedeljnom potpisivanju obrambenog sporazuma za 2018. godinu u kojoj se klimatske promene smatraju prijetnjom nacionalnoj bezbednosti u Sjedinjenim Državama. Ujedno se poziva Pentagon na donošenje izveštaja Kongresu unutar jedne godine s popisom deset najugroženijih vojnih postrojenja i s predlozima koje mere se prepoznaju nužnima za nastavak njihovog operativnog delovanja.

Početkom ove godine, ministar obrane Matis je poručio Kongresu kako klimatske promene utiču na stabilnost sveta u kojima operativno deluju američki vojnici, te da vojni zapovednici imaju potrebu uključiti bezbednost okoline pod preduslove nesigurnosti u svom području delovanja.

Nastavak na SrbijaDanas.com...