Izvor: Blic, 02.Sep.2011, 03:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta deca znaju o zavičaju?
„Savremena umetnost i pomirenje“, tako se, ako sam dobro razumeo, zove Uneskov sastanak u Viminacijumu. U našim se novinama to još zove i samit, valjda zato što će tamo doći političari neujednačenog značaja da pričaju o pomirenju i o savremenoj umetnosti. Ili o tome kako pomirenje potiče savremenu umetnost. Ili obrnuto: kako savremena umetnost potiče pomirenje. Ili obrnuto...
Obrtao-okretao, nije jasno o čemu će pričati političari i na jednu i na drugu temu. U >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << savremenu umetnost naprosto se ne razumeju, sa izuzetkom jednog koji je (i) kompozitor. Uostalom, oni je i ne prate: valjda bezbednosno nije jednostavno da dođu u galeriju, u muzej ne mogu – ovi naši, mislim – pošto nema muzeja, u biblioteci niko nikad nije video nijednog političara, osim na otvaranju, a to baš nije učestalo, na koncertima ih se viđa samo ako je nešto popularno, da budu slikani, a u pozorište ne zalaze. Kako će onda pričati o savremenoj umetnosti? Gledaju televiziju, pa ako naiđe neki film između njihova dva pojavljivanja? Možda čitaju nešto na gajbi...
O pomirenju tek ne mogu pričati: uglavnom nisu pomirljivi, uglavnom misle da podilaze javnom mnjenju svojom ratobornom retorikom – onom istom javnom mnjenju koje oblikuju tom istom ratobornom retorikom, nemogućim idejama, sujetnim uvredama, uličarskim žargonom i odsustvom vizije.
O čemu će onda pričati političari na temu „Savremena umetnost i pomirenje"?
Mogli bi popričati, na primer, o tome zašto „savremena umetnost" (ma šta to značilo u njihovom rečniku) nema novaca ni za preživljavanje. Mogli bi kazati nešto o tome zašto ni posle deceniju i po od završetka rata nisu u stanju da prebroje mrtve. Mogli bi prozboriti neku o sopstvenoj odgovornosti za obe stvari.
I na kraju, mogli bi se raspitati kod onih koji na toj stvari rade već deset i kusur godina o temi sastanka kojem će prisustvovati.
