Izvor: Politika, 27.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta da se piše?
Po ko zna koji put kada se država nalazi pred nekom kompleksnom odlukom političari uz pomoć medija kreću da huškaju svoje pristalice protiv „onih drugih”
Šta čovjek da piše, na koji način da izrazi svoje mišljenje o nečemu, kako uopšte da ima slobodu da misli kada se oko njega svakodnevno kreira ambijent u kome postoje samo dva dominantna mišljenja i stava oko budućnosti zemlje.
O čemu da pišem? O modi? Kulinarstvu? Vremenskoj prognozi? Horoskopu? >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Šta god da počnem, jasno je da u stvari izbjegavam da se taknem glavne teme, koja tako bahato bruji ovih dana iz svih medija.
Dva politička tabora, kao dva ovna na brvnu, ne dozvoljavaju međusobno nikakav kompromis.
Iskustvo me naučilo da kada je derbi između Zvezde i Partizana, najbolje je nositi šal OFK Beograda. U najgorem slučaju gledaće vas kao budalu.
Svima su puna usta civilizacijskih vrijednosti, jednima je to suverenitet, drugima Evropa, a i jedni i drugi zaboravljaju na najvažniju civilizacijsku vrijednost.
Poštovanje neistomišljenika.
Sve dotle dok se neistomišljenici preziru, mrze, opanjkavaju, dok se ne biraju sredstva kako da se njihovo mišljenje obesmisli, dok se traže načini kako neistomišljenika da osramotiš i provučeš kroz blato, plašim se da će biti potpuno svejedno da li se guramo pod skute NATO-u ili Rusima, da li ćemo biti dio Evrope ili Azije, ili ćemo biti neko istureno afričko odeljenje.
Po ko zna koji put kada se država nalazi pred nekom kompleksnom odlukom političari uz pomoć medija kreću da huškaju svoje pristalice protiv „onih drugih”.
Smisao izbora je valjda da, kada se neka vlast izabere, onda ona preuzima odgovornost za događaje koji slijede.
Ovdje svedočimo o tome da odgovornost niko ne preuzima. Do koje mjere će eskalirati antagonizam između dva viđenja budućnosti Srbije? Da li sam ja jedini koji strahuje od sukoba između siromašnih „patriota” i siromašnih „izdajnika”, dok se bogate „patriote” i bogati „izdajnici” baškare na svojim jahtama i bazenima, sa bezbjedne distance gledajući kako umorni, razočarani, siromašni narod podjeljen u dva tabora proglašava jedan drugog za krivca. Komšija komšiju, snaja svekrvu, brat brata.
Ne bi bilo prvi put.
Klinci se po školama već biju sjekirama. Šta će, misle da je to normalno.
Dragi političari, smirite loptu. Ako počne sranje, vi ćete, kao što je u nas vazda bio običaj, da sjednete u vaše male avione i zavisno od političkog afiniteta da se sklonite u London ili Moskvu.
A šta će narod? Ili možda mislite da vi kao politička elita zaslužujete bolji narod?
Malo više vodite računa o duševnom stanju vaših građana, a malo manje o svojim ambicijama da uđete u istoriju. Pitajte malo koliko je povećan broj nervnih bolesnika poslednjih mjesec dana.
Ili se predizborne kampanje finansiraju od prodaje ljekova za smirenje?
Ne bi me čudilo.
Ne brinite, nećete završiti u čitankama ni kao heroji, ni kao izdajnici, ni kao reformatori. Vrijeme kulta ličnosti srećom je iza nas.
Vi isti sjedite u foteljama već 20 godina.
Od prošlog milenijuma! Priznaćete, čak ni opozicione fotelje nisu bile neudobne sve ovo vrijeme.
Pojaviće vam se neki neočekivani kandidat, sasvim nov, čovjek koga dobro znate, ali nikada nije htio da se bavi politikom, nego ste ga vi svojom kratkovidošću natjerali.
Uzeće vam glasove ispred nosa.
Rambo Amadeus
[objavljeno: 28/03/2008.]
