Izvor: Blic, 21.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta da radite sa malom brbljivicom
Između treće i šeste godine devojčice su često veoma pričljive. Šta o tome kaže francuski psiholog Kristin Brine.
Ona voli reči
Istraživanja pokazuju da su devojčice pričljivije od dečaka. One uživaju da koriste reči, da se igraju sa njima. Ima psihoanalitičara koji veruju da one tako kompenzuju nedostatak „vidljivog polnog organa".
Imitira mamu
Između treće i šeste godine deca polako počinju da stiču svest o svom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << polu i da se identifikuju sa roditeljem istog pola. Zato će se devojčica truditi da radi isto što i njena mama - obuvaće njene cipele, koristiće njenu šminku i... pričaće isto kao ona.
Želi da privuče pažnju
Mnoge devojčice postaju naročito brbljive posle rođenja brata ili sestre. Pošto beba počinje sve više da osvaja prostor koji je ranije bio samo njen, mala pričalica će pokušati da skrene pažnju na sebe tako što neće zatvarati usta. I tako što će stalno drugima upadati u reč.
Kristin Brine odgovara na najčešća pitanja
Da li roditelji treba da se zabrinu ako mala pričalica ne zatvara usta?
- Ne! Ako devojčica mnogo priča i stalno nešto zapitkuje, to znači da je živahna i znatiželjna. Ovladavanje govorom je takođe znak da se ona dobro prihički razvija. Naravno, samo pod uslovom da nema preterivanja.
Treba li je ućutkivati?
- Da, da ne bi izgubila nit u tom moru reči. Ali, nipošto nemojte da je grdite ili da joj kažete nešto u stilu: „Umukni već jednom! Daviš nas!" Bolje je da joj kažete: „Mi odrasli sad razgovaramo o nečemu što tebe ne zanima. Ti za to vreme možeš da se igraš ili gledaš televiziju."
A kasnije...
- Naravno, kasnije ćete joj posvetiti dovoljno vremena, saslušaćete šta ima da vam kaže i odgovorićete na sva njena pitanja. Roditelji često puštaju decu da pričaju i uopšte ne obraćaju pažnju na ono o čemu ona govore. Pošto oseća da ga ignorišu, dete onda postaje još upornije i tako se upada u začarani krug.
Da li možemo da joj pomognemo da se kontroliše?
- Možete da joj objasnite da postoje i drugi načini komuniciranja. Recimo, fizički kontakt. Možete, na primer, da joj kažete da proba da ćuti dok je vi držite u zagrljaju. I još nešto: trudite se da imate što više zajedničkih aktivnosti. Uključite je u pripremanje hrane, sređivanje kuće, radite zajedno gimnastiku...
