Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Jan.2011, 15:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šta će spasiti gladi 9 milijardi ljudi 2050.?

BON -

Do 2050. u svetu bi trebalo da živi više od devet milijardi ljudi ali, od čega će živeti ako klimatske promene budu toliko uticale na useve da više ni pšenica, ni pirinač ne budu mogli da uspevaju, ukazuje "Dojče vele" (DW) i navodi da bi, prema saznanjima stručnjaka, "divlji preci" kultivisanih biljaka mogli da pomognu da osiguramo hranu za toliki broj stanovnika.

Da bi se osigurale dovoljne zalihe hrane za više od devet milijardi ljudi 2050. godine, i poljoprivredna >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << proizvodnja bi trebalo da se poveća za 70 odsto, procenjuje Svetska organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO).

Međutim, klimatske promene ujedno će pogoršati uslove za uzgoj biljaka potrebnih za život, kao što su pšenica, pirinač, krompir i kukuruz.

Svetski fond za očuvanje raznovrsnosti kultivisanih biljaka (Global Crop Diversity Trust), veruje, međutim, da bi "divlji preci" kultivisanih biljaka mogli da pomognu da osiguramo hranu za devet milijardi ljudi.

Konkretno, rešenje za očuvanje korisnih biljaka, direktor Fonda, Keri Fuler, vidi u genetičkoj raznolikosti divljih predaka tih vrsta.

Krompir koji ne truli i pšenica koja cveta noću

"Poznato nam je da su divlje biljke po pravilu dosta otporne. One rastu pod uslovima koji bi današnjoj poljoprivredi predstavljali problem. Neke od njih otporne su na vrućinu i izdržavaju periode suše. I kad malo bolje pogledamo u budućnost i razmotrimo prognoze klimatskih stručnjaka, onda su upravo to osobine koje bi naše kultivisane biljke već u skoroj budućnosti trebalo da imaju", kaže Fuler.

Ovaj poljoprivredni stručnjak navodi tako primer jedne vrste pšenice koja cveta samo noću i time pruža povoljne uslove da se izbegnu visoke temperature danju, dok sija sunce. Ili recimo, primer jedne vrste krompira koji ne može da istruli.

Akcija prikupljanja 23 vrste najvažnijih žitarica

Međutim, iako je dokazano kakvu korist takve biljke mogu da imaju u skoroj budućnosti, samo se jedan mali deo semenki tih divljih biljaka čuva u skladištima. Zato je pokrenuta međunarodna kampanja u kojoj su istraživački centri, poljoprivredni instituti, botanički vrtovi i poznavaoci biljnog sveta širom sveta započeli da skupljaju divlje i druge biljke. Skupljaju se 23 vrste najvažnijih žitarica današnjeg doba.

Kampanja bi trebalo da traje deset godina, jer je za uzgajanje novih kultivisanih biljaka stručnjacima potrebno sedam do deset godina.

"Ubrana biljka prvo mora da se ukrštanjem spoji sa uzgojenom vrstom. Tek onda može da se vidi kakve osobine ima: otpornost na sušu, izdržljivost na vrućine, rezistencija na štetočine, ili bolesti. Zatim biljka mora tako da se uobliči da bi bilo moguće da je seju uzgajivači i poljoprivrednici", objašnjava Fuler.

Rezultati ukrštanja zatim se unose u bazu podataka, koja će biti na raspolaganju svim uzgajivačima i drugim zainteresovanima. Međutim, pitanje je da li će sve to biti završeno na vreme? Jer, broj ljudi na svetu naglo se povećava, a s brojem ljudi naglo se povećava i potreba za namirnicama.

Keri Fuler kaže da klimatske promene nose sa sobom najveći izazov u poljoprivredi u proteklih 12.000 godina, ali veruje da će uzgoj i kultivisanje divljih predaka današnjih biljaka, uprkos trci s vremenom, osigurati dovoljno hrane za ljude i za 40 godina.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...