Izvor: Politika, 27.Feb.2011, 01:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta će sadržati novi „paket” EK
Dodatna potpitanja iz Brisela mogla bi da se odnose na saradnju Beograda i Prištine, ispunjavanje obaveza prema Haškom tribunalu, granicama, ali i o blanko ostavkama
Uporedo sa radom ekspertskih misija „na terenu”, u sedištu Evropske komisije iščitavaju odgovore na Upitnik koje im je krajem januara predala Srbija. Posle ove duple analize, u Briselu i Beogradu, za koju je, prema procenama EK, potrebno od četiri do šest nedelja, srpskoj vladi će, najverovatnije, stići >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dodatna pitanja.
Kada bi se to moglo dogoditi i šta će novi paket sadržati? Ako se ima u vidu da je planirano da evropski stručnjaci ovde okončaju posao do 18. marta, može se zaključiti da nove isporuke nema do kraja sledećeg meseca. Ali, ako se uzme u obzir da su Crnogorcima, recimo, prva dodatna pitanja stigla samo dvadesetak dana od predaje odgovora na upitnik EK, nije isključeno ni da novi „paket ” dođe ranije.
Vladimir Todorić, iz Centra za novu politiku, smatra, međutim, da aktuelni razgovori sa članovima misije EK već znače dodatna pitanja, „samo što se ona neposredno postavljaju”.
Srpski zvaničnici uključeni u poslove evrointegracija ipak veruju da će biti još pitanja sa briselske adrese. Ne samo zbog toga što je to bila dosadašnja praksa u zemljama u okruženju, već i zbog toga što je zemlja u rekordnom roku od 45 dana odgovorila na upitnik, tako da će Komisija u vezi sa nekim pitanjem verovatno želeti pojašnjenja.
Sudeći prema nekim ranijim spekulacijama u javnosti, nova isporuka odnosiće se na delikatna pitanja za Srbiju, poput saradnje Beograda i Prištine, saradnje sa Haškim tribunalom ili pitanjem granica. Todorić naglašava da se, evo, u vreme boravka misije EK postavljaju pitanja u vezi sa reformom pravosuđa, borbom protiv korupcije, finansiranja političkih partija, blanko ostavkama, te da će se na ove teme, verovatno, odnositi i pitanja koja će možda doći iz Brisela. „Tek ćemo videti potpitanja za blanko ostavke kada se izmeni zakon o izboru narodnih poslanika”, upozorava on.
Da pravila kad je reč o sadržaju dopunskih pitanja, ali i o roku u kojem se ona šalju, zapravo, nema svedoče primeri naših suseda. Crnoj Gori, koja je danas kandidat za članstvo u EU, a koja je početkom decembra 2009. godine predala svoje odgovore na pitanja EK, prva takva pitanja stigla su već krajem istog meseca. Ne krijući svoje iznenađenje brzinom kojom je dostavljen prvi dopunski set, Gordana Đurović, tamošnja ministarka za evropske integracije, objasnila je tada kako je u iščitavanju crnogorskih odgovora, očigledno, najbrži bio Direktorat za unutrašnje tržište.
Da li je ostalim direktoratima u Briselu bilo potrebno znatno više vremena ili su podrobnije „češljali” crnogorske odgovore, tek toj državi su, pored 2.200 osnovnih pitanja i 21 dopunskog pitanja iz oblasti slobodnog protoka kapitala, u trećem navratu, početkom marta 2010. godine, poslata još 673 pitanja (na koja su oni odgovorili za nepunih mesec i po dana).EK je tada tražila dopunske informacije i pojašnjenja „na sve odgovore iz upitnika, osim na odgovore iz oblasti bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike”. A, Đurović je tada ocenila da se „od potencijalnih kandidata za članstvo danas traži mnogo više” i da se to može nazvati „kao trend pridruživanje plus”.
Primera radi, Hrvatska i Makedonija, koje su ovu fazu pridruživanja EU prošle ranije, dobile su naknadni paket na svoje upitnike samo nekoliko sedmica pre nego što je EK izradila mišljenje o njihovom zahtevu za status kandidata.
Hrvatskoj, koja je aprila 2004. dobila pozitivno mišljenje o svom zahtevu za članstvo, EK je u decembru 2003. i u januaru 2004. godine uputila dodatna 184 pitanja, a ona su se, kako su objašnjavali tamošnji evroposlenici, odnosila na nejasne i dvosmislene odgovore i bila su raspoređena podjednako u svim poglavljima, slično kao i u slučaju Crne Gore. Zanimljivo je, međutim, da se jedno od dodatnih pitanja odnosilo na prihvatanje pojma komandne odgovornosti definisane Rimskim statutom i statutom Haškog tribunala.
Prema izjavi Radmile Šekerinski, predsednice makedonskog saveta za evropske integracije, crnogorskim medijima, Makedonija, kojoj je odgovore na svoj upitnik od oko 4000 pitanja predala u februaru 2005, u julu je dobila još 92 pitanja. „To uglavnom nisu bila pitanja koja se tiču nekih neodgovorenih stvari, to su bila pitanja o novim političkim događajima i problemima u Makedoniji do kojih je došlo u međuvremenu”, tvrdila je ona, dodajući da su, u stvari, ta dopunska pitanja bila dokaz da su prvi deo posla kvalitetno uradili.
Nije, dakle, mogućno prognozirati kako će izgledati eventualno nova pitanja Srbiji. Ono što se zasad zna jeste da bi krajem juna EK trebalo da počne izradu mišljenja o zahtevu Srbije za članstvo u EU. To, ujedno, znači da do letnjih odmora Srbija mora da bude pripravna za eventualno nove odgovore iz Upitnika.
Biljana Čpajak
objavljeno: 27.02.2011
