Izvor: Blic, 31.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta bi Srbija dobila ulaskom u NATO
Šta bi Srbija dobila ulaskom u NATO
Nekada izolovane i neprijateljski nastrojene prema Zapadu, sve zemlje istočne Evrope sa dobrodošlicom prihvataju raspoređivanje NATO snaga na svojoj teritoriji ili teže da postanu članice Alijanse. Ali za većinu građana Srbije, koja sa 60 odsto podržava ulazak u 'Partnerstvo za mir', učlanjenje u NATO je, prema nekim istraživanjima, skoro apsolutno neprihvatljivo (80 odsto).
Za zemlju koja je pre samo osam godina bila u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ratu sa Severnoatlantskom alijansom, ipak to je, procenjuju u Direktoratu za saradnju sa NATO, veoma visoka podrška. I Poljska, relaksirana od tako traumatičnog ratnog iskustva kao što je naše, samo nekoliko godina pre ulaska u NATO imala je podršku ne više od dvadeset odsto. Danas ta zemlja, poput Bugarske, Rumunije, Mađarske ili Češke, može da izmeri korist koju je izvukla iz tog članstva.
- Češka je pre ulaska u NATO dobila 41 milijardu dolara i naknadno su u njen trezor ubačene još dve milijarde dolara - kaže Milan Milanović, direktor Direktorata.
Ipak, ove zemlje najviše cene bezbednost koju ulazak u NATO nudi.
- A bez bezbedne zemlje nema investicija. Ko će da investira u zemlju koja nije stabilna, bezbedna - kaže Snežana Marković-Samardžić, pomoćnik ministra odbrane.
I Rusija, iako ogorčena zbog proširenja NATO do samih njenih granica, nije ostala imuna. Poput Ukrajine, ustanovila je posebne odnose sa NATO još 1997. godine.
U Evropi postoje neutralne zemlje kao što su Austrija, Švajcarska, Finska, Švedska i Irska, ali Srbija njima nije nalik, mereno političkim ili ekonomskim parametrima. A saradnja sa NATO nema mnogo veze sa emocijama. Taj povratak na staro savezništvo, ma kako bolna bila iskustva iz 1999. pitanje je interesa Srbije.
- Ljudi u Kragujevcu to bi osetili u konkretnom, realnom životu. Fabrika naoružanja tada bi mogla da radi boljim kapacitetom i kvalitetnije nego sada - kaže Dragan Šutanovac, donedavno član Upravnog odbora 'Zastava oružja'.
Ako bismo ušli u NATO i 'Partnerstvo za mir', veruje i Marković-Samardžić, mnogo je veća šansa da naša vojna industrija radi nego da ne radi.
Ni Šutanovac ni Samardžićeva ne vide NATO isključivo kao odbrambeni, već kao politički sistem, koji omogućuje da se mnogo lakše i mirnije spava kada ste u njemu.
- Članstvom u NATO politički uticaj vam je veći - kaže Šutanovac.
Sve zemlje okruženja osim Srbije, Crne Gore i BiH su članice ovog projekta. Hrvatska uskoro ulazi u NATO, a mi nismo ni u 'Partnerstvu za mir'.
- U Briselu se hvataju za glavu, kažu, kako sada Hrvatska ulazi u NATO, a ovi nisu nigde, pa se pitaju kako da pomognu - kaže Milanović.
Za ulazak u 'Partnerstvo za mir' postoji samo jedan preduslov - odlazak Ratka Mladića u Hag. To je isti uslov koji je pominjao generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer kada je govorio o mogućnostima učlanjenja Srbije u EU i NATO. Tehnički, Srbija je već spremna za ulazak u nove strukture, kaže Zoran Puhač, portparol Ministarstva odbrane.
T. N. Đaković
|
