Izvor: Politika, 05.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta bi Isus kupio
Od našeg stalnog dopisnika
Još od novembra zvone zvončići, najavljuje se dolazak "Sante u grad", prizivaju se pahuljice, i beli "Božić" pardon praznik, zapošljavaju sezonski prodavci u radnjama, robnim kućama, gigantskim trgovinskim centrima... pune se rafovi svakojakim đakonijama, na vrata potrošačkih hramova postavljaju se pojačanja... Bezbednjaci u uniformama osmehuju se dok virkaju u velike kese koje iznosite... Ako zakaže alarm, ili ako je prodavac, obrvan gužvom pred kasom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zaboravio da ga skine, dobro raspoloženi čuvari će na licu mesta utvrditi o čemu se radi. Da li ste u potrošačkim instinktima, do vrhunca podstaknutim neprekidnim jednoličnim melodijama božićnih zvončića, prekoračili građanski prag i rešili da preskočite red na kasi. Ili su vas priučeni "part tajm" prodavci, opsednuti inkasiranjem plastičnih kartica, nehotice uz dobre želje izvrgli ruglu, pa ste se izlazeći iz potrošačkog hrama sa umilnom melodijom pretvorili u trešteću sirenu.
Ako se nađete u naseljima u kojima žive Azijati, može se desiti da neka od megaprodavnica preko zvučnika emituje božićne melodije na kineskom... Ne beži se ni od arapskog, a španski je već odavno zvanično ušao u marketinške planove svih megatrgovina. Niko više ne spominje Boga. Istina, "u Boga verujemo" izgravirano je na svakoj dolarskoj novčanici, ali živi novac odavno ovde nije u upotrebi. Na kreditu ne piše ništa o bebi iz Vitlejema. Kamate su neoprostive.
Dokumentarac "Šta bi Isus kupio", pušten da se vrti po odabranim nekomercijalnim bioskopima širom Amerike od sredine novembra, nije bitno preokrenuo božićne navike. Premijerno je prikazan u martu, na festivalu u Teksasu, i govori o komercijalizaciji Božića, američkoj potrošačkoj kulturi, biznisu i nemoralu velikih korporacija. Glavnu ulogu igra umetnik Bil Talen, ili propovednik Bili. Preosvećeni predvodi "Crkvu za prestanak kupovine" koja sa svojim horom u uličnim predstavama širom potrošačke zemlje izvodi "antišoping" i antikorporacijske numere. Kamera je pratila Bilija i njegovu trupu na njihovoj turneji po Americi pred Božić 2005.
Talen je u svojoj novoj antipotrošačkoj crkvi krenuo sa suštinskim razbijanjem vladajućih potrošačkih jevanđelja. Kad "Četiri jahača šopokalipse (kupovne apokalipse)" jašu njujorškom Medison avenijom, ili kad jeleni za vuču poklona štrajkuju ispred tržnog centra u Los Anđelesu, možda će se neko zapitati kako je do svega ovoga došlo, smatra on.
"Kako su nam utuvili da se ljubav meri prema poklonima i njihovoj ceni, darodavac u Americi uz poklon daje i račun, ne bi li darovani mogao već posle Božića da za istu šaku dolara uzme nešto što više želi. Poruka bi morala", kaže Talen, koji po ulicama propoveda antikonzumaciju, "podjednako da dopre i do levice i do konzervativnih evanđelista".
Ali "Kriščijaniti tudej" ("Hrišćanstvo danas") pita se da li je Talen "podjednako ismejavajući religiju i potrošnju" otišao suviše daleko. "Tačno je da je Božić pojeftinio i da je u njemu ostalo malo ili nimalo duhovnosti, ali zar to nije odraz naše svakodnevne životne kulture?"
A jedna čitateljka pokušala je da se vrati izvornoj duhovnosti i da se ponaša po biblijskim kodeksima. Kada je ugledala kašmirski džemper kao stvoren za njenog muža (198 dolara), zapitala se "da li bi ga kupio Isus":
1. Džemper je ispleten od vlakana koja su blago iščešljavana a ne strižena sa životinja. Ne samo da jarčevi nisu bili mučeni, nego su, zahvaljujući ovom kašmirskom džemperu, oni dobili blagotvornu masažu.
2. Prethodno su pasli prirodne trave, zemlja nije zagađivana pesticidima. Ovom kupovinom povećava se minimalna dnevnica kašmirskih pastira. Ako se kupi mnogo džempera, više niko na svetu neće dobijati minimalne pastirske satnice. To će doprineti iskorenjivanju siromaštva u svetu.
3. Džemper se kupuje za drugu dragu osobu, ne za zadovoljenje sebičnih interesa.
4. Dok ćaska sa prodavcem o hrišćanskim vrednostima, zaljubljenica u mekanu tkaninu ispija kafu kupljenu nezavisno od lanca samoposluga, a više centi od gorkog napitka ide u korist dece, inače ugnjetavanih berača crnog zrna.
Isus bi se sigurno žrtvovao i dao dvesta dolara za tako visoke ciljeve. Makar morao i da ih pozajmi od banke.
Dok se ispija šampanjac iz jednokratne plastike slične kristalu obrubljenom zlatnim svetlucavim ramom, dok danima umesto lampicama svetli prašuma odsečenih jelki (posle će se reciklirati i sve upotrebiti za đubrivo, kako bi izrasle nove), dok se gužvaju i bacaju mašne i šareni papiri, Amerika se u stvari prepakuje za postnovogodišnji uragan: zamenu poklona u prepunim prodavnicama, i početak velikih rasprodaja... za sledeći Božić.
A ko je i kada rekao nešto o Isusu što nema veze sa kupovinom? Posle nekoliko sati surfovanja po Internetu, autorka ovih redova jedva je u jednim američkim novinama ("Baltimor san") našla neku lepu reč o Božijem sinu. Ove novine citiraju sveštenika Baptističke crkve Džejmsa Alana Fransisa koji je 1926. godine napisao:
"Dvadeset vekova je došlo i prošlo, a on je i danas centralna figura za najveći deo čovečanstva. Ni sve armije koje su u međuvremenu marširale, ni mornarice koje su jedrile, ni parlamenti koji su zasedali, ni kraljevi koji su vladali svi zajedno nisu tako snažno uticali na život čoveka na zemlji kao ovaj Jedan Usamljeni Život".
Ništa savremenije nije ovih dana moglo da se nađe u američkoj štampi što bi potvrđivalo da se Isus "vaistinu rodio".
[objavljeno: ]
.jpg)
