Izvor: Danas, 14.Apr.2016, 14:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpstvo i policajstvo
Otvorih jučerašnjom kolumnom policajnu Pandorinu kutiju, čestnejši čteci. Može biti da sam zato svunoć sanjao policaje - "sve brđane kršne, orne da pretuku", što reko Brana Petrović - kako me, ovako sakatog, isukanih pendreka ganjaju niz Makedonsku ulicu dok Smajlovićka s balkona najstarijeg balkanskog lista dovikuje: "Udri bandu, on će mene da pendreči! Udri!"
Malo komendije nikad nije na odmet, ali treba zasvirati. za pojas zađenuti, pa se okrenuti ozbiljnim temama, >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << a policajna država je jedna od najozbiljnijih. Temelj uspešne policajne države nije - kako bi se u prvi mah moglo pomisliti - jako policajstvo, nego slabo i neuko građanstvo koje državu - delom i državinom krivicom - ne vidi kao ono što bi ona trebalo da bude - da sad ne obnavljamo gradivo šta je to - nego je doživljava ambivalentno: sa jedne strane kao Deda Mraza, kasicu-prasicu i Zavod za zapošljavanje, a sa druge kao neprijateljsku silu koja čoveku ne dozvoljava da živi slobodno, da dane dušom, da ćeifne, da se razmahne, da - kad mu dune - pretuče ženu ili da na takozvanoj javnoj površini napravi privatnu garažu ili vikendicu.
Ako ste u gornjem opisu prepoznali jednu državicu na brdovitom Balkanu koja ima slavnu i tešku istoriju, idemo dalje. Budući da je fizički, finansijski i u svakom drugom pogledu, nemoguće da rečena državica svim svojim građanima bude Deda Mraz, kasica-prasica i Zavod za zapošljavanje, deo građanstva, a naročito seljaštva, kome se - na slobodnim izborima, je li - posrećilo da mu to bude, u ostatku državine populacije vidi zaklete neprijatelje. I - znate šta - u tome i ne greši mnogo.
Ako ste u ovom opisu prepoznali jednu balkansku političku scenu, idemo još dalje. "Više nego ubedljiva" pobeda na izborima, pored ostalih pogodnosti, pobednicima u miraz donosi u Srbiji tradicionalno popularna "ministarstva sile" koja, pak, pobednike - budući da gospodare kasicom-prasicom - gledaju "kao malo vode na dlanu" i strogo vode računa o pobedničkoj dobrobiti i bezbednosti, a kad zatreba, stanu iza policajnog popečitelja, da se slikaju. I da - zašto da ne - malčice priprete.
Rekao bi čovek da je goreopisano recept za idiličan život. Ali, na Crven Ban, uopšte nije. Jer - šta? Zaokupljeni brigom o bezbednosti državnika, državni policaji naprosto nemaju vremena da vode računa o bezbednosti države, pa država - viđi vraga - mic po mic potone u bezakonje, a od države - naravno, po nalogu Vatikana, Vašingtona i Brisela - počne da se otcepljuje kome god se navije. Ako ste i ovo utuvili, onda se nemojte ibretiti što u takvoj državi ministarstva sile - ako već nisu s raskida da nekog, po nalogu "odozgo", streljaju - namerače da i izbore kontrolišu. Ima li tome leka? Ima, jašta! Treba ispendrečiti sve koji ne misle kao ja. Na čelu sa Smajlovićkom. Da joj vratim za sinoć. Tako to ide.
