Izvor: Glas javnosti, 02.Avg.2009, 21:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpsko olako menjamo za tuđe
Maestro Bora Dugić, za koga je malo reći da je frulaški virtuoz, umetnik je nesporne energije, koji je svojom frulom proneo svetom lepotu zvuka ovog instrumenta. Za svoje umeće dobio je brojna domaća i međunarodna priznanja, a svirao je i u Sidnejskoj operi. Između sabora frulaša u Prislonici i puta u Ameriku, gde dovršava novi album, ovaj muzičar je našao vremena i da ćaska za Glas.
LIČNA KARTA
Ime: Bora Dugić
Datum rođenja: 10. jun 1949. u >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Đurđevu kod Kragujevačke Rače
Zanimljivost: Na kilometar od mesta na kome se igrao rođen je Karađorđe.
Privatan život: Iz braka sa Milankom ima dvoje dece- Jasminu i Bojana
Novogodišnji koncert
- Nadam se da ću dobar prijem doživeti i u Trstu, pošto ću u tokom meseca srpske kulture u Italiji na trgu u tom gradu nastupiti 26. avgusta. Pokušaćemo da skoknemo i do Rima, da na Veliku Gospojinu nastupimo za diplomatski kor, a najavljeno mi je da ću sa tri-četiri numere biti i jedan od izvođača na Novogodišnjem koncertu Češkog simfonijskog orkestra u Pragu.
„Ponoćni zvižduk“
- Album je gotov, idem sledeće nedelje u Ameriku kod sina, da uradimo postprodukciju. Dobio je naslov po istoimenoj numeri „Ponoćni zvižduk“, u kojoj uz sviranje frule i zviždim. To je jedna fina setna, a opet optimistična melodija, u kojoj mi je pripala i uloga ponoćnog zviždača. Album će izaći na jesen i zadovoljan sam onim što će publika imati priliku da čuje. Rad na albumu je dugo trajao i Amerika je skupa za snimanje materijala, a ja sam uložio puno vremena. Ali, kogod misli da ostavi trag, ne može da misli na trenutnu cenu, jer će sve to mnogo više vredeti kada nas ne bude u ovoj ljudskoj drami, na ovom svetu. Čovek ne sme da zaboravi da je na ovoj planeti gost i da ima obavezu da se trudi da ostavi nešto za sobom.
Такоје Боро па ми се одрекосмо свог писма а сада полако и свог језика уводећи свакодневно у наш говор стране речи.Остало нам је још да се одрекнемо вере православне и престајемо да постојимо као народ.
Lepo je procitati i cuti jednog zaista posebnog umetnika kao sto je g'din Dugic. Osim dragocenog talenta, on poseduje i onaj redak intelektualni dar- prirodnu bistrinu uma i britkost da svoje misli pametno sroci i predoci. Dakle, poruka je jasna: fokus na stvaralastvo, izdignite se iz ideje i pojma ovozemaljske slave, i cuvajte svoje vrednosti i stvaralastvo. Najlepse je sto je i sam priznao veliku istinu poredivsi svoja osecanja prema sinu i drugima. Nazalost, nista novo o nama, jer je u ovom tekstu, pametno prikazao ono ocigledno. Mi samopostovanja nemamo u drustvu koje kuburi sa drustvenim moralom. A kada imamo nedostatak pravih vrednosti, onda je logicno da substituisemo (zamenjujemo) nase vrednosti sa tudjim. Dakle pod izgovorom univerzalnosti, i slobode izbora, prikrivamo svoje duhovno siromastvo.
