Izvor: RTS, 21.Maj.2011, 21:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpsko-crnogorski odnosi
Pet godina od kako Srbija i Crna Gora nisu u zajednici, politički odnosi zaostaju za ekonomskim i posebno za odnosima između građana dve zemlje. Evropa je zajednički cilj, ali je mnogo više onoga što dve države razdvaja.
Himnu Oj svijetla majska zoro na centralnoj proslavi Dana državnosti na Cetinju čuo je tek poneki gost iz Srbije.
Posle ideje o jednoj, pravoslavnoj crkvi u Crnoj Gori, koju je ovih dana obelodanila tamošnja vlast, nije bilo predstavnika Mitropolije >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << crnogorsko-primorske. Iz opozicije bili su prisutni samo predstavnici Pokreta za promjene.
Premijer Crne Gore Igor Lukšić kaže da nema sličnog primera države koja je za pet godina postigla više od Crne Gore. "Danas je Crna Gora ugledni član međunarodne zajednice, primer suživota i multikulturalnosti", ocenjuje Lukšić.
Pet godina kasnije, i Srbiji i Crnoj Gori cilj je Evropa - Srbija čeka status kandidata, Crna Gora datum početka pregovora. Crna Gora je na korak od ulaska u NATO, Srbija, neutralna. Građani obe zemlje mogu da putuju bez viza, ne i s dovoljno para.
Analitičar Milan Nikolić smatra da Evropa, u slučaju Crne Gore, na određeni način pomaže. "Oni mogu da koriste neke sudske spise iz Italije, kada im je potrebno da Crna Gora požuri u nekom pravcu", kaže Nikolić ali dodaje da su te navodno velike razlike između Srbije i Crne Gore vrlo male i da nisu od nekog značaja.
Na unutrašnjem planu, problemi kao pre 2006. godine, u obe zemlje. U Srbiji, KiM i Hag, u Crnoj Gori, status Srba, jezik i crkva. Zajedničko je loše ekonomsko stanje, posebno visoka nezaposlenost. S tom razlikom što za većinu svojih problema, od crkve do izvoza pšenice, Podgorica krivi Beograd.
Na velikosrpski nacionalizam poziva se i lider DPS-a Milo Đukanović. Možda baš zbog toga, među gostima iz Srbije nije bilo predstavnika DS I SPS-a, već samo SPO-a, LDP-a i Lige socijaldemokrata Vojvodine.
"Naša sudbina je u našim rukama, nezavisnost znači preuzimanje odgovornosti za učinjeno", rekao je lider DPS-a Milo Đukanović na Kongresu stranke.
Jedinstvo na Kongresu ne prati i ono u stranci. Predsednik države Filip Vujanović ne deli oduševljenje što se, Zakonom o statusu dinastije Petrović, prisajedinjenje Crne Gore Srbiji 1918. godine tretira kao njena aneksija.
Istoričar Predrag Marković smatra da Crna Gora svoj identitet temelji na antisrpstvu.
"Raspad Jugoslavije je potvrdio onu čuvenu Marksovu sentencu da se istorija događa prvi put kao tragedija, a drugi put kao farsa. Sada sukob između Srbije i Crne Gore izgleda kao neki komičan sukob, gde mlađi brat pokušava da se potvrdi i da pokaže da je porastao i da je drugačiji i da nema ništa sa starijim bratom, pa čak ni jezik", kaže Marković.
Za pet godina, mnogo problema na relaciji Beograd-Podgorica: odluka Crne Gore da prizna Kosovo i Metohiju, optužbe da Podgorica ne želi da sarađuje u borbi protiv organizovanog kriminala, čak, da krije Šarića. Sa druge strane, Strategija o Srbima u dijaspori, optužbe da se Beograd meša u popis u Crnoj Gori.
Sporazum o dvojnom državljanstvu nije i, sva je prilika, neće biti potpisan.
I pored velike spoljnotrgovinske razmene, direktnog platnog prometa još nema. Političke i ekonomske odnose ne prate oni među građanima - na relaciji Srbija-Crna Gora svakodnevno leti sedam do osam aviona, a turisti iz Srbije i dalje su najbrojniji na obali koja je, prvih godina samostalnosti, sebe videla isključivo kao domaćina gostiju s dubljim džepom.
