Izvor: Southeast European Times, 21.Maj.2010, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski 'tajkuni' izneli predlog
S obzirom da propale privatizacije povećavaju mogućnost stečaja državnih firmi, neki kontroverzni investitori nude da se uključe i pomognu.
21/05/2010
Georgi Mitev-Šantek za Southeast European Times iz Beograda -- 21/05/10
Srbija je nedavno saopštila da planira da uvede profesionalnu upravu u preduzećima u kojima je većinski deoničar, što je posledica neuspešnih privatizacija.
"Vladin model nije zasnovan na pomoći, nego na uspostavljanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << obaveznih transparentnih odnosa, za državu kao vlasnika sa jedne i za profesionalnu upravu sa druge strane", saopštio je kabinet premijera Mirka Cvetkovića.
Ideja je da se rukovodstvo bira javno, iz redova zainteresovanih preduzetnika u Srbiji i inostranstvu. Srpska Agencija za privatizaciju ima listu 182 kompanije, koje nisu prodate posle tri ili više pokušaja stavljanja na aukciju, kao i 246 koje su prodate na trećoj aukciji. Kada je u pitanju ova druga grupa, ugovori su poništeni u 80 slučajeva, jer novi vlasnici nisu počeli proizvodnju ili druge privredne aktivnosti.
Kada se pojavio vladin plan, industrijalci iz kluba "Privrednik" -- koji su nazvani "tajkuni", jer su stekli kapital tokom Miloševićevog režima i jugoslovenskih ratova, kao i pod sankcijama UN -- rekli su da će pomoći kompanijama koje se nalaze u nevolji.
Industrijalci su zauzvrat tražili da političari izbegavaju termin tajkuni, jer deceniju posle demokratske revolucije u Srbiji oni "zaslužuju da budu priznati kao kapitalisti".
Na sastanku zvaničnika vlade, industrijalaca i predstavnika sindikata prošlog meseca, Milan Beko, ministar za privatizaciju u vreme vladavine Slobodana Miloševića, objasnio je kako će "kapitalisti" pružiti pomoć.
On je rekao da je 2008. godine Luka Beograd iznajmila fabriku Keramika u Vojvodini, koja je bila u stečajnoj proceduri, a već je bila promenila vlasnika 23 puta u kratkom vremenskom periodu. Posle investicije u iznosu 800.000 evra, Keramika je obnovila proizvodnju, a Luka Beograd ju je kupila po ceni koja je tražena.
"To želimo da proširimo na celu Srbiju", rekao je Beko. Miroslav Mišković -- vlasnik Delta Holdinga -- objasnio je da njegova grupa ne traži specijalne privilegije, nego iste uslove poslovanja kakve uživa njena konkurencija u Hrvatskoj, Bugarskoj, Rumuniji i Sloveniji.
"Interes Srbije je da ekonomski osvoji okolna tržišta", ukazao je on.
Cvetković je rekao da učešće srpskog biznisa nije loša ideja, ali je pojasnio da neće biti besplatnog preuzimanja preduzeća. Privatni investitor mora da kupi bar deo kompanije.
Da bi se olakšao taj proces, vlada je saopštila da će napraviti mapu kompanija koje će biti ponuđene privatnim investitorima. "Sve mora da bude jasno i transparentno", rekao je ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić.
Izgledi za davanje dodatnog kapitala "tajkunima" brinu neke analitičare, kao i predstavnike sindikata i vlasnike malih preduzeća.
"Videli smo tokom privatizacije u Srbiji da domaći i strani 'investitori' koriste vladine privilegije i crpe kapital iz firmi koje kupe (i koje obično ne plate u potpunosti)", kaže profesor ekonomije sa Univerziteta Megatrend Vladimir Vučković za SETimes.
"Kada su u pitanju tajkuni, moguće je da žele da spreče stranu konkurenciju u svojim osnovnim poslovima, kao Galenika", rekao je on. Galenika je drugi najveći proizvođač farmaceutskih proizvoda u Srbiji.
Vaso Lekić, vlasnik Foodlanda, kompanije srednje veličine koja obećava, ne vidi ništa loše u ponudi tajkuna.
"Niko ne dobija ako se kompanije ugase, ni vlada, ni zaposleni. Ako imate nekoga ko ima dokazani menadžerski [uspeh] ... i želi da pomogne, pružite mu priliku. Naravno, čisti računi i kontrola su prioritet", rekao je Lekić za SETimes.
Nastavak na Southeast European Times...
