Izvor: Vesti-online.com, 01.Maj.2019, 00:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srpski seljak na umoru

Da srpsko selo stari poznato je odavno, ali je sada obelodanjeno da vlasnik poljoprivrednog gazdinstva u Srbiji ima u proseku 61 godinu, dve godine više nego 2012. godine. Tek svaki 14. gazda mlađi je od 40 godina, a najviše mladih je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije.

Inače, u otadžbini je za šest godina broj poljoprivrednih gazdinstava pao za 9,9 odsto, dok je poljoprivredna površina povećana za 1,1 odsto, a broj traktora za 10 odsto. To je rečeno u Republičkom zavodu >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << za statistiku prilikom predstavljanja prvih rezultata Ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava.

Najveći broj poljoprivrednih gazdinstava je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije, više od 244.000, dok ih je u regionu Beograd osam puta manje od tog broja, a u Vojvodini, gde je zabeležen najveći pad od 13 procenata, sada je 128.000 gazdinstava.

U Srbiji se koristi 3.476.788 hektara poljoprivrednog zemljišta, prosečna površina koje gazdinstvo obrađuje je 6,1 hektar, s tim da je prosek za porodična gazdinstva 5,4, a za gazdinstva pravnih lica - 304,1 hektar.

- Zahvaljujući lošoj agrarnoj politici srpski seljak je na rubu propasti. Naši paori se nalaze na vetrometini i bore se sa problemima nestašice novca, niskih otkupnih cena, a svaka poplava ili suša ih dodatno ojadi - kaže agroekonomista Milan Prostran.

Česte promene agrarne politike doprinele su da poljoprivreda postane veoma nestabilna. To ne čudi jer je Srbija u poslednjih 15- ak godina promenila čak 13 ministara poljoprivrede. Sa svakim novim ministrom menjala se i agrarna politika, i to je samo nanosilo štetu seljacima.

- Evropska unija kojoj težimo svoju agrarnu politiku planira najmanje šest godina unapred, a za poljoprivrednike se izdvajaju velika sredstva u budžetu - priča Prostran.

Srpski seljak nema početni kapital, pa stoga uglavnom radi uz pomoć štapa i kanapa. Stoga ne čudi što mladi beže sa sela, ocenjuje naš sagovornik.

Da nevolja bude veća, veliki broj seljaka iz Vojvodine odlazi u susednu Mađarsku, a i natalitet je sve manji u severnoj pokrajini, pa stoga ne čudi što je sve manje paora u Bačkoj, Banatu i Sremu.

Anketa je još pokazala da se 435.053 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji " bavi stočarstvom" što je procentualno 80 odsto gazdinstava. Prosečan broj članova i stalno zaposlenih na porodičnim gazdinstvima u Srbiji je 2,3 člana.

Na žalost, svako poređenje sa evropskim ili svetskim kolegama ne ide naruku srpskim paorima.

Još jedan razlog propasti seljaka jeste veliki uvoz hrane iz inostranstva. Naime naš seljak zbog skromne opremljenosti može da obezbedi hranu za oko 20 ljudi, dok farmer iz Evropske unije hrani 150 duša. Taj procenat se stalno povećava na štetu srpskog seljaka, jer država daje skromne subvencije.

Od 881.000 goveda najviše ih se, 46 odsto gaji u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, u Vojvodini 29 odsto, a u regionu Beograd šest odsto, dok se ukupno od 3,2 miliona svinja 45 odsto gaji u Vojvodini, a svaka treća u regionu Šumadije i Zapadne Srbije.

Živina se najviše gaji u Vojvodini, gde je 10 miliona komada, a sa milion ovaca i više od 76.000 koza šampioni su region Šumadije i Zapadne Srbije.

U Srbiji je 451.985 traktora što je za 10 odsto više u odnosu na popisane 2012. godine, tako da 80 odsto poljoprivrednih gazdinstava koristi sopstveni traktor, ali je 83 odsto traktora starije od 20 godina.

Nastavak na Vesti-online.com...