Izvor: Večernje novosti, 20.Jan.2013, 23:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srpski sajtovi na izvolite

NAPADI albanskih hakera na srpske sajtove sve više uzimaju maha, a i pored neprekidnog razvoja tehonoligije, u Srbiji se nedovoljno pažnje posvećuje zaštiti u "virtuelnom svetu". Samo u poslednjih nekoliko meseci, Albanci su oborili sajtove više gradova i institucija u Srbiji, a na meti su i zvanične - internet prezentacije Vlade. - Neko će da pomisli da su Albanci postali svetski krem kada je hakerisanje u pitanju, ali to jednostavno nije tačno. Sajtove nam lako obaraju zato što su nezaštićeni. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Održavaju ih loše obučeni administratori, koriste se slabi serveri, pa su internet prezentacije lak zalogaj i za hakera početnika - objašnjava Milan Kovačević, stručnjak za informacione tehnologije i internet administrator. Prema rečima našeg sagovornika, nedopustivo je da većina sajtova preduzeća i državnih institucija bude nezaštićena od "sajber" napada. - Često se dešava da nam sajtove obore i maloletnici. Iako ovakav način hakovanja nije opasan, jer prolaze bez veće materijalne ili druge štete, uvek ostaje blamaža države, što nije zanemarljivo - ističe Kovačević.NAPADI U POSLEDNjIH nekoliko meseci albanski hakeri napali su internet stranice TV Kragujevac, grada Pančeva, Beogradskog dramskog pozorišta, Narodnog muzeja, „Beogradske arene“, nekoliko poznatih firmi, ali i Srpske pravoslavne crkve. Pored obaranja sajtova, u svetu se sve više obraća pažnja i na odbranu od ozbiljnijih sajber napada. Jer, za špijuniranje, krađe, pa čak i vođenje ratova, nekada su bili neophodni ogromni budžeti i neustrašivi pojedinci, a danas je dovoljna i obična tastatura računara! Jednostavno, hakerski napadi su postali neizbežan način za ostvarivanje političkih, pa i vojnih ciljeva širom sveta. - U poslednje vreme posebno je popularna krađa podataka preko zaposlenih u velikim korporacijama, koji komunicijaru preko javne, prilično nebezbedne elektronske pošte. Dovoljno je da se haker "ubaci" u mejl jednog od zaposlenog, prati njegove aktivnosti i tako otkriva poverljive informacije - kaže Kovačević, autor elektronske knjige "Kriptografija u elektronskom bankarstvu". I kada su budući ratovi u pitanju, nijedna vojska neće moći da se nada trijumfu ukoliko pored najmodernijeg naoružanja, ne poseduje jedinicu vrhunskih kompjuterskih znalaca. Dok je za upad u računar standardne zaštite dovoljno i manje od minuta, vojne mreže predstavljaju viši nivo i do njih je teško doći, s obzirom na to da se putanja pristupa konstantno prati. Ipak, i tu postoji rešenje, pa bi i najjače vojske u budućim ratovima mogle da se susretnu sa sledećim scearijom: svetla na pistama su pogašena, podaci su ili nedostupni ili su netačni, telefoni ne rade...VOJNOM SILOM NA HAKERE Koliko su "sajber" napadi uzdrmali Ameriku najbolje pokazuje podatak da će vlada SAD od sada hakerske upade smatrati činom agresije i rata i protiv napadača odgovoriti vojnom silom. Postavlja se pitanje ko će biti meta američke vojske ako su napadači tinejdžeri rašireni po zemljama širom sveta? - Hakerska vojna akcija prvi put je obavljena 2008. godine u Gruziji. Tada su Rusi oborili komandni sistem Tbilisija, dobijen od SAD, kako bi prikrili svoje napade. Rusi spadaju u top klasu hakerstva, ali su od njih još bolji Kinezi - kaže Kovačević. - Amerikanci dosta ulažu, ali po stručnosti zaostaju. NATO alijansa ima nekoliko hakerskih centara sa posebno treniranim ljudima za upad i probijanje jezgra. Jedan od njih je i u nemačkom gradiću Rajnbah kod Bona. Isto kao što ne ulaže u zaštitu sajtova, Srbija ne shvata ni značajnu ulogu "sajber ratovanja". Vojska Srbije ostaje nema na "kompjutersku odbranu zemlje". Iako je oprema danas postala jeftina i pristupačna, a stručnjaka ne manjka, niko ne dolazi na ideju o formiranju hakerske jedinice. - Ukoliko bi ponovo došlo do napada na Srbiju, poput NATO bombardovanja, hakeri bi znatno mogli da doprinesu odbrani zemlje. Moderne armije poput NATO funkcionišu preko "dži-pi-esa". Ako bi im neko omeo navigaciju ili prekinuo komunikaciju, imali bi dosta problema. Da NATO nije imao satelite 1999. godine, mnogo bi se teže snašao u napadu na tadašnju SR Jugoslaviju - zaključuje Milan Kovačević.

Nastavak na Večernje novosti...