Izvor: Politika, 11.Apr.2010, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski rudari s računarima
Pod krovom SANU večeras se otvara jedinstvena izložba povodom 40 godina računarstva u domaćem rudarstvu, na kojoj se prvi put prikazuje TARA-50
Prvi rudari Evrope među prvima u svetu koristili su računare. A odakle su? Iz Srbije, ako niste znali.
Navršile su se četiri decenije otkako je TARA-50, napravljen u Institutu „Mihajlo Pupin”, isporučen Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu. Tranzistorsko-analogni računar (otuda ime) sabrat je nadaleko poznatog CER-10 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << (cifarsko-elektronski), čiji koreni sežu deset godina ranije.
Naša zemlja bila je u to vreme jedna od pet na planeti (posle Engleske, Nemačke, Rusije i Francuske) koja je pravila elektronske računare! Dobro ste pročitali: jedna od pet!
Ako ćemo istim tragom, a da zvuči verodostojno, Srbija je jedna od najstarijih kolevki računarstva.
Srpski matematičar svetskog ugleda, Mihajlo Petrović Alas, 1897, načinio je hidrointegrator, analogni računar, koji je rešavao dve klase diferencijalnih jednačina. Upućeni kažu da je to preteča današnjih plotera (uređaj za crtanje), jer su podaci nastali izračunavanjem zapisivani automatski – olovkom na papiru obmotanom oko valjka.
Alasova računaljka
Na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. naprava je bila izložena u paviljonu Srbije i pobudila veliko zanimanje. Naš velikan je tih dana ovenčan zlatnom kolajnom, a docnije i počasnom diplomom Matematičkog društva u Londonu.
Na korišćenje TARA-50 je predata 1970. godine, a već u toku obučavanja obavljene su prve provere primene analogne računarske tehnike u oponašanju dinamičkih procesa, što će kasnije prerasti u uobičajene postupke proučavanja i projektovanja odvodnjavanja i ventilacije rudnika, objašnjava prof. dr Slobodan Vujić, rukovodilac Katedre za primenjeno računarstvo i sistemsko inženjerstvo, od najranijih dana učesnik u uvođenju računarstva u iskopavanju rude. U to doba domaće rudarstvo stajalo je rame uz rame s najrazvijenijim zemljama.
Zahvaljujući tehnologijama spregnutim s računarima već sredinom osamdesetih u rudnicima širom sveta poboljšavaju se produktivnost, pouzdanost i bezbednost. Rudarski inženjeri su u prilici da iz komandnog centra daljinski prate i usmeravaju zbivanja u proizvodnji. Ovako opremljeni rudnici prednjače, a mnoga ležišta koja to nisu bila postaju isplativa.
Današnja usmerenjau korišćenju računara u industriji minerala vode ka potpunom objedinjavanju planiranja, projektovanja, kontrole, analize, odlučivanja i upravljanja. Ka informatičko-upravljačkim mrežama u koje je uveliko utkana veštačka inteligencija i novim pokolenjima „pametnih rudarskih mašina” ili „pametnih robota”, zahvaljujući u velikoj meri napretku kosmičkih navigacionih tehnologija (GPS i GLONASS). Zamisao da roboti postanu rudari nije nova, stara je, verovatno, koliko i samo rudarstvo. Težak i opasan posao odvajkada je nagonio čovekada razmišlja o „mehaničkom zameniku”, naglašava prof. dr Slobodan Vujić.
U proteklih petnaest godina pređen je put koji je omogućio pojavu takvih rešenja: vodeći svetski proizvođači uveliko ugrađuju inteligenciju urudarsku opremu i mašine.
Satelit nadgleda
I Srbija se trudi da održi korak, uprkos teškoćama koje su je sa svih strana skolile. U sam osvit trećeg milenijuma, 2000. godine, pušten je u rad računarski informatičko-upravljački sistem površinskog kopa gline „Majdan 3” u kompaniji „Potisje” iz Kanjiže. Prvi put u svetu sa satelitskim navođenjem (GPS) u stvarnom vremenu na ovakvoj vrsti ležišta. Iz komandnog centra daljinski se upravlja s četiri bagera, jednim odlagačem i šest transportera s gumenim trakama.
Celokupan poduhvat, od ideje do ostvarenja, plod je domaće pameti, a učestvovali su Rudarsko-geološki fakultet, „Informatika”, Institut „Mihajlo Pupin”, EPS (Direkcija za proizvodnju uglja), „Livona GIS” i „Kolubarametal” iz Vreoca. Minulih godina se pokazalo da je pomenuti visokotehnološki postupak veoma pouzdan u radu i da ostvaruje velike uštede.
Zašto sve to pominjemo?
Neumorni profesor Slobodan Vujić, jedan od naših vodećih informatičara, osmislio je jedinstvenu izložbu povodom četiri decenije računarstva u srpskom rudarstvu, koja se večeras otvara u Galeriji nauke i tehnike SANU. Posetioci će prvi put videti pojedine sprave u izvornom obliku, pa i računar TARA-50, za koji su retki znali da još postoji!
A šta je s prvim rudarima Evrope?
U rudniku bakra Rudna glava kod Majdanpeka, krajem šestog i početkom petog milenijuma pre nove ere, iskopavana je ruda. Dakle, pre više od 7.000 godina.
Rudari s računarima, srećno!
Stanko Stojiljković
[objavljeno: 12/04/2010]
