Izvor: Blic, 02.Nov.2011, 03:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski put do pravde
Dok nas zvaničnici uveravaju da je pitanje dana kada će se parnice završavati za dve godine, a krivični postupci za 12 meseci, praksa ubedljivo pokazuje da Srbija i dalje ima jedan od najdužih puteva do pravde. Nije u pitanju samo postupak protiv bivše predsednice JUL-a Mirjane Marković, koji ni posle pune decenije nije okončan, ni sedmogodišnji proces protiv nekadašnje ministarke saobraćaja Marije Rašete Vukosavljević kome se ne nazire kraj, ni višegodišnje nadmudrivanje tužilaštva >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i suda da li će se ime bivšeg ministra odbrane Prvoslava Davinića naći na listi okrivljenih ili ne. Takvih primera je na pretek.
Bilo bi pogrešno odgovornost za neefikasno pravosuđe prebacivati samo na sudije. Očigledno je da u Srbiji još ne postoje mehanizmi za efikasnije suđenje. Jedan od razloga je što je od obaranja Milioševićevog režima do sada tri puta donošen novi zakonik o krivičnom postupku (ZKP). Gotovo svaki ministar pravde je donosio "svoj” ZKP, a time unosio novine, uključujući i koncept krivičnog postupka.
U svemu tome vidljiva je i uloga kreatora i izvođača reforme pravosuđa. Ispostavilo se da su novu sudsku mrežu pravili bez dublje analize i promišljenosti, da je planirani broj sudija postao usko grlo za toliki priliv predmeta, kao i da su malo toga uradili da rasterete inače preopterećene delioce pravde. Time se lista uzroka koji imaju negativan uticaj na efikasan postupak ne iscrpljuje. Zato ne da čudi što je brz put do pravde u Srbiji ostao nedosanjani san.
