Izvor: RTS, 05.Jul.2013, 10:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski jezik, sedi dva!
Mala matura pored skandala sa poništavanjem testova pokazala još jednu zabrinjavajuću činjenicu. Na testu iz srpskog jezika svršeni osmaci imali su nešto manje od 11 poena, što je nastavničkim aršinima mereno jedva dvojka.
U senci skandala sa malom maturom potpuno su ostali po strani rezultati koje su pokazali svršeni osnovci. Pre nego što su poništeni rezultati testa iz srpskog, odnosno maternjeg jezika, Ministarstvo prosvete je saopštilo da su đaci u Srbiji prosečno >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << imali 10,79 bodova, što je samo polovina tačnih odgovora.
Dovoljan dva. To je prosečna ocena ovogodišnjih malih maturanata iz maternjeg jezika. To govori, kažu profesori, da nešto nije u redu ni sa testovima ni sa nastavom, jer su učenici imali i redovne i pripremne i privatne časove, pa i testove. Ovi podaci odslikavaju status našeg sistema školstva i maternjeg jezika unutar njega.
"Ne postoji nijedna država, ne postoji nijedna nacija u Evropi koja ima manji broj časova od nas. Na nivou osnovne škole od prvog do petog razreda svake nedelje pet časova, a šesti sedmi i osmi razred imaju četiri časa nedeljno. Mnoge zemlje u okruženju i Evropi imaju od trideset do pedeset odsto više nego srpsko školstvo", kaže Veljko Brborić, šef katedre Filološkog fakulteta za srpski jezik.
Ne zabrinjava samo to što naši učenici nedovoljno čitaju, već i to što književne tekstove ne čitaju na pravi način. Zato im je problem bio prepoznavanje teksta i stilova.
"Naša škola bi trebalo da u većoj meri neguje svojevrsne i posebne čitalačke kompetencije učenika. A one podrzumevaju i poznavanje strategije čitanja književnih tekstova što je posebna veština," smatra Ljiljana Bajić, profesor metodike na Filološkom fakultetu.
Negde očigledno grešimo i kada deci prenosimo svest o važnosti jezika i svega onoga što čini jedan narod, kažu u Filološkoj gimnaziji.
"Srpski jezik kojim mi danas govorimo vrlo teško se može nazvati srpskim jezikom. To je jedan jezik mutant koji mnogi ljudi ne razumeju.... Hoće nam biti nešto lakše ako kažemo implementacija, a ne primena?, pita se Duško Babić, direktor Filološke gimnazije.
Danas niko ne populariše čitanje - ni u školi ni van nje. Bolji status jezika i književnosti možemo očekivati, zaključuju filolozi, kada ukupno okruženje bude takvo da ukazuje da čitanje ima smisla.
