Izvor: Glas javnosti, 06.Dec.2009, 12:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski izdavači me neće
Opisuju ga kao vodeću gitarsku zvezdu eksjugoslovenskih prostora, kultni status stekao je još pre više od trideset godina sa legendarnim makedonskom grupom „Leb i sol“, Vlatko Stefanovski tvorac je prepoznatljive muzičke forme, balkanske mešavine rokenrola i tradicionalne muzike, kompozitor, koji je svoj život posvetio gitari, čiji izraz u njegovim rukama otkriva virtuoza bez premca. U Beogradu ima svoju publiku koja se raduje bilo da ga sluša na „Bir festu“, u Centru „Sava“ ili >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << kao predizvođača „Simpl majnds“ i bez velike reklame i pompe oko njegove svirke zna se da će koncert biti posećen jer već ime Stefanovski obećava vrhunski gitarski zvuk, što je i njegova specijalnost.
Fantastičan spoj maštovitosti i muzičarske tehničke perfekcije doneo mu je slavu čitave tri decenije pre etno-vorld buma u svetu, a sve što je uradio bilo je da vešto kombinuje lokalne folklorne kolorite i izlomljene južnjačke ritmove sa rok, pop i džez elementima. Tvorac prepoznatljive muzičke forme, balkanske mešavine rokenrola i pažljivo odabrane tradicionalne muzike, jedinstveni kompozitor, koji je gitarski izraz obogatio posebnim stilom fuzione muzike u „ćaskanju“ za Glas najavljuje između ostalog i novi album.
Balkanska turneja
Bili ste gost beogradskog koncerta benda „Simpl majnds“, kakav je osećaj svirati u Areni?
- U Areni sam pre ovoga nastupa samo dva puta bio kao posetilac koncerta i želeo sam da probam i to mesto, a bilo mi je izuzetno drago i čast da sam nastupao iste večeri kad i „Simli majnds“ koje volim i poštujem još iz ranih osamdesetih godina. NJihovi rani albumi su mi značili i na neki način sam bio fan. Jedno vreme su bili van glavnih tokova, ali dostojanstveno drže svoj pravac. Tri godine ranije bio sam na njihovom koncertu u Skoplju. A sada pored Beograda imali smo malu balkansku turneju bio sam predizvođač i na njihovim koncertima u Banjaluci i Splitu.
Lična karta
Ime: Vladimir Stefanovski
Nadimak: Vlatko, kojim je služi u javnoj komunikaciji zamenio mu je ime
Datum rođenja: Prilep 1957.
Horoskopski znak: Jarac
Zanimljivost: Gitaru je počeo da svira sa 13 godina
Privatni život: Oženjen je Gordanom i imaju sina i ćerku
Često svirate u Srbiji?
- Kada me zovu da sviram kažu da me ovde ljudi vole. Volim i ja ove ljude. Te emocije su obostrane. Beograd je veliki grad i može da amortizuje svaka tri meseca moje svirke. Volim da nastupam u ovom gradu, ovde ima toliko te publike koja zna šta i kako radim, isprofilisana je i dobro obrazovana. Naslušali su se dobre muzike i umeju da procene. Često dolazim imam i prijatelje i rodbinu...
Svirali ste kao deo programa „Gitar art festivala“ kada i Morikone, a sa Janom Akermanom imate i album?
- „Radimo na slučaju“, što bi se reklo. Trudim se. Pokušavam da što dalje i šire predstavim svoju muziku, muziku područja sa koga dolazim, dakle pre svega Makedonije, ali i tradicionalnu muziku Balkana, a da pri tom afirmišem i svoj neki rukopis u svoj toj muzici i pronađem sebe u kontekstu prostora i vremena.
Vašu gitaru ljudi prepoznaju posle prvog takta?
- Rukopis koji vremenom postaje prepoznatljiv je akumulirana mini-istorija nečijeg rada, mikro CV. Da nije bilo mog saunda na „Abe’ Done Donke“ pre toliko godina ne bi ljudi moju svirku prepoznavali ni na Džibonijevim albumima. Da nisam uradio „Kao kakao“ ne bi me prepoznavali na kasnijim albumima. Treba puno vremena da se stvori taj „signičar“ koji od nekoga ko svira izgradi umetnika.
A šta je sledeće na „dnevnom redu „ Vlatka Stefanovskog?
- Autorska muzika. Imam neke dobre stvari. Nekoliko odličnih pesama koje moram još da uobličim. Biće to, možda i pravi rok album. Imam i ime za novi album, ali neću baš sve da odajem još u ranoj fazi.
Da li se vraćate onom što ste radili u ranim fazama? Gde tražite novi izraz?
- Vraćam se često nekim demo snimcima, njih ponovo slušam, da dokučim neke stvari. Komplikovan je taj proces proizvodnje muzike. Nekad sve to iz tebe lako izađe, nekad je mučenje. Mučenja uglavnom pokušavam da izbegnem, to je nešto što me je češće pratilo u mladosti. Neki rani albumi nastajali su uz nespavanje noćima, izvlačenje nečega na mišiće. Pokušavam da sebi ne radim takve budalaštine. Postao sam sa vremenom praktičan. Pokušavam da za što manje vremena u studiju što više toga uradim. Studijski rad je težak i shvatio sam da je mnogo lepše da uzmem sina za ruku i da šetamo po naselju. Ne sedi mi se u kući posebno u studiju, sve više volim da sam napolju, ne sedi mi se ispred televizora, miksete. A najbolji deo ovog mog posla je susret sa publikom. Muzičari žive za to.
Koji vaš album ili pesma je vama omiljen?
- Ne bavim se analizom svog minulog rada, arhiviram ga svakako, ali ne analiziram. Razmišljam o prvom narednom koncertu, iako ne pravi repertoar unapred ni za najveće nastupe i reagujem na vajb publike, obično znam tek kojom ću numerom da počnem koncert. Drago mi je kad nešto svoje čujem na radiju, ali nikada ne puštam svoju muziku. Namerno. Puštam je samo dok radim. Dok je procesu stvaranja puštam je ženi, deci, prijateljima, svima oko sebe. Kad se pojavi pustim je samo da proverim da li je dobro odštampano, da li zvuči dobro, da li ima grešaka i kraj. Tu se završava moje slušanje moje muzike.
Među gitaristima ste prepoznatljivi kao virtuoz sa Balkana.
- Iako putujem, sviram od Los Anđelesa i Londona do NJujorka i Moskve još to ovde nije na tom nivou na kome su zapadni artisti podigli svoju umetnost i na kome oni donose svoju muziku. Mogao bih još puno toga da uradim, iako sam na Balkanu ‘kao’ neprikosnoveni „gitart plejer“. Imam ja još dosta toga da uradim. Moja misija, nadam se, još nije završena. Moram da nastavim to svoje bavljenje Balkanom, moja muzika mora da se čuje malo šire i malo dalje. Konačno, s druge strane, moram da pobegnem od zvuka za koji me vezuju, od tog etna jer se tu previše zamešala stvar. Malo je ideja potrošena.
