Izvor: RTS, 24.Okt.2010, 14:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski agrar čeka veći budžet
Rebalansom budžeta za ovu i budžetom za iduću godinu neophodno obezbediti veća sredstva za agrar, kako bi se stekli uslovi za veću poljoprivrednu proizvodnju, smatra Slobodan Milosavljević. Time bi se rešili problemi nedovoljnih količina nekih vitalnih proizvoda na tržištu, tvrdi ministar trgovine.
Cene primarnih poljoprivrednih proizvoda u Srbiji ove godine, uprkos dobrom i kvalitetnom rodu svih glavnih sirovina, praktično su duplirane u odnosu na prošlogodišnji nivo, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << izjavio je za Tanjug ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević.
"Znajući potencijale srpske poljoprivrede i značajne kapacitete prerađivačkog sektora, ubeđen sam da bi od vrednosti godišnje izvoza agrara, koja se meri sa više milijardi dolara, umesto sadašnjih 15 do 20 procenata, najmanje 50 odsto trebalo da obuhvati plasman finalnih proizvoda i da se taj udeo iz godine u godinu dodatno uvećava", ističe ministar Milosavljević.
Nadam se i verujem da će kolege iz Ministarstva poljoprivrede, pa i Vlada u celini i kroz budžet za iduću godinu prepoznati to kao potencijal i uložiti ono što će se sigurno višestruko oploditi i vratiti", zaključio je ministar trgovine i usluga.
Milosavljević očekuje da će rebalansom budžeta za ovu i budžetom za iduću godinu biti obezbeđena veća sredstva za agrar kako bi se stekli uslovi za veću proizvodnju u poljoprivredi.
Na taj način bi trajnije i mnogo kvalitetnije, nego što se postiže administriranjem kroz uredbe ili interventnim uvozom, rešili problem nedovoljnih količina nekih vitalnih proizvoda na tržištu i stvorili uslove za stabilizaciju cena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, ističe ministar trgovine.
Cena pšenice je veća od 20 dinara za kilogram, a lani je u ovo vreme bila ispod 10 dinara. Značajno je povećana i cena kukuruza, soje, suncokreta, šećerne repe i svih ostalih primarnih poljoprivrednih proizvoda i zbog toga je u posebno teškom položaju stočarska proizvodnja, rekao je ministar trgovine.
Milosavljević je upozorio i da je u vrlo teškim uslovima i sa skromnim agrarnim budžetom, čak i sa nedovoljno kvalitetnom raspodelom tog budžeta, manje para otišlo stočarstvu nego što bi trebalo, posebno onima koji se bave proizvodnjom mleka.
Ministar smatra da je nedovoljan agrarni budžet jedan od bitnih razloga tekućeg oštrog pada stočarske i govedarske proizvodnje i smanjenih isporuka mleka na domaćem tržištu.
"Očekujem da će u okviru agrarnog budžeta biti učinjeni napori, ali značajni, da se sadašnji mali, preskroman, udeo stočarske proizvodnje u bruto domaćem proizvodu poljoprivrede, koji nije veći od 30 odsto, povećava za desetak godina na 40 do 45 odsto, a kasnije i više od toga", kaže ministar.
Ukoliko se to dogodi steći će se, prema rečima Milosavljevića, bolji uslovi za veću proizvodnju u stočarstvu i ostalim granama poljoprivrede, što je osnovni uslov za urednije i stabilno snabdevanje domaćeg tržišta i znatno bolje izvozne rezultate srpskog agrara od sadašnjih.
Problem brzog smanjenja stočnog fonda
Milosavljević je ocenio da Srbija ima problem zbog brzog smanjenja stočnog fonda, posebno krupne stoke, uz napomenu da je najizraženiji problem u govedarstvu.
Od početka godine, prema statističkim podacima na koje se poziva ministar trgovine, iz Srbije je izvezeno više od 30.000 grla krupne stoke, uključujući i muzne krave, a približno još toliko je industrijski prerađeno.
Milosavljević je ocenio da Srbija nedovoljno koristi mogućnost za naglo povećanje stočarske proizvodnje koja donosi znatno veću dobit od prodaje kukuruza, pšenice i drugih osnovnih poljoprivrednih sirovina, navodeći slučaj sa plasmanom domaćeg bebi bifa, odnosno najkvalitetnije vrste junećeg mesa, u Evropsku uniju.
Uprkos odobrenju EU da na tržište 27 - članog bloka država možemo godišnje plasirati 8.800 tona bebi bifa, naš godišnji izvoz te vrste mesa već nekoliko godina ne premašuje 1.200 do 1.500 tona, što znači da je manji od petine ukupnog odobrene kvote, podsetio je ministar Milosavljević.
Stočarska proizvodnja se u nas nedovoljno podstiče za razliku od nekih zemalja iz bliskog okruženja koje daju znatno veće subvencije i dotacije za stočarstvo, tvrdi Milosavljević, uz napomenu da je i prosečna starosna struktura stanovništva koje živi u našim selima sve nepovoljnija.
"Na berzanskim artiklima, poput pšenice, kukuruza i drugih, zarada je minorna. Sve što je nadogradnja, u smislu da se kukuruz pretvori u stočnu hranu, stočarstvo pretvori u mleko, meso, ili priplodni materijal, donosi veću vrednost", ukazuje Milosavljević.
Ista je situacija, na primer, u izvozu voća, jer u plasmanu te robe na strano tržište dominira sa oko 90 odsto zamrznuto voće, iako se u prerađenom obliku prodajom na svetskoj pijaci može zaraditi mnoge više.
MILOSAVLJEVIĆ: Cene duplo veće nego lane
Izvor: Danas, 24.Okt.2010
Cene primarnih poljoprivrednih proizvoda u Srbiji ove godine, uprkos dobrom i kvalitetnom rodu svih glavnih sirovina, praktično su duplirane u odnosu na prošlogodišnji nivo, rekao je ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević.
