Izvor: Politika, 06.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski "Volstrit"
Kako da tržište kapitala bude u funkciji razvoja srpske privrede i uvećanja materijalnog bogatstva građana? Ovo akademsko pitanje, prevedeno na svakodnevni jezik, glasi: može li običan, pošten svet, koji se zagubio negde u smutnim vremenima, zaraditi na trgovini akcijama; mogu li se kupovati i prodavati te hartije i obogatiti se ili propasti, ovde, u Srbiji? Da li je moguć "Volstrit" na Terazijama ili u nekom novobeogradskom svetlećem soliteru? Može li se govoriti o berzi kao objektivnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tržištu, kojim upravljaju finansijski lobiji koji se bogate na narodu? Ko je i s kojim pravom lišio građane Srbije da budu akcionari srpske privrede? Zašto, nasuprot tome, nova tranziciona vrsta – "građanin-tajkun" ima sva prava?
Najbogatije zemlje sveta po pravilu imaju najkvalitetnija i najorganizovanija finansijska tržišta. Kompletna tržišna infrastruktura – institucije, instrumenti, procedure rada, regulativa – sve je podređeno stvaranju većeg nacionalnog bogatstva. Organizovano tržište kapitala treba da omogući formiranje objektivne cene tržišnih instrumenata (akcija, obveznica i drugih hartija od vrednosti), optimalnu alokaciju kapitala na nivou nacionalne privrede, adekvatnu zaštitu svih učesnika u trgovanju, maksimalnu mobilizaciju slobodnih finansijskih sredstava građana i privrede, transparentnost rada, objektivne parametre za vođenje makroekonomske politike države...
Postoje li ova "čudesa" modernog biznisa u Srbiji? Nažalost, ne. Upitajmo se zašto naši građani u jutarnjim novinama ne čitaju kursne liste akcija i obveznica: ne poseduju ih, a i ono što su imali uglavnom su prodali raznim investitorima sa egzotičnih ostrva i domaćim uspešnim biznismenima. U razvijenom poslovnom svetu postoji sledeća praksa: kada akcije neke kompanije počnu da padaju na berzi, ubrzo dolazi do promene menadžmenta. Kod nas je situacija obrnuta – menadžeri koji stvaraju gubitke imaju velike šanse da se popnu veoma visoko – pa i do kandidata za ministra.
Koliko je naše tržište kapitala razvijeno i kompatibilno evropskoj praksi najbolje se može videti na primeru Beogradske berze koja na svom listingu nema nijednu kompaniju, što predstavlja apsurdnu situaciju i dovodi u pitanje smisao ove institucije. Jedine hartije sa listinga "A" su obveznice Republike Srbije (obveznice stare devizne štednje). Trgovina obveznicama stare devizne štednje krajnje je diskutabilna i sa stručnog aspekta problematična, s obzirom na to da se najveći deo prometa obavlja na slobodnom tržištu, a samo jedan manji deo na berzi – posredstvom brokerskih kuća, ali bez ovlašćenih intervenata (market-mejkera), koji bi trebalo da neguju kurs ovih hartija, obezbeđuju likvidnost i legitimitet tržišta obveznica.
Ostalo trgovanje odvija se preko takozvanog slobodnog berzanskog tržišta, koje zapravo predstavlja evidenciju bilateralne trgovine između brokera. Stoga ne treba da čudi relativno česta pojava veoma izraženih fluktuacija cena akcija pojedinih kompanija, naročito ako se ima u vidu da je dozvoljena zona fluktuacije plus-minus 20 odsto u odnosu na prethodno zaključenu cenu. Brokeri, dakle, potpuno legalno mogu da podižu ili spuštaju cenu u rasponu od 40 odsto, što predstavlja ogroman prostor za manipulacije.
Što se transparentnosti trgovanja tiče, sa žaljenjem možemo konstatovati da veliki broj kompanija čijim se akcijama trguje na slobodnom berzanskom tržištu nema javni prospekt, odnosno nije zadovoljen elementarni princip informisanosti javnosti o kompanijama čije su akcije predmet trgovanja (paradoksalno zvuči činjenica da tržišna inspekcija uredno kažnjava trgovce cipelama koji svoju robu prodaju bez deklaracije, dok Beogradska berza svesno krši zakonske propise zaobilazeći osnovne principe tržišne transparentnosti). Ne treba ni pominjati koliko je prospekt emisije važan – pogotovo za male akcionare kojima se moraju predočiti svi rizici ulaganja i obezbediti potpuna informisanost. Ne možemo očekivati da će građani pohrliti da investiraju svoje životne ušteđevine u akcije kompanija kojima se trguje bez prospekta na tržištu na kome ne postoje ni najosnovniji oblici zaštite investitora, dok razne interesne grupe svoje poslovne odluke temelje na dobro plaćenim tajnim informacijama. To je jedan od razloga što banke bez odgovarajuće institucionalne konkurencije i dalje neprikosnoveno caruju u domenu štednje stanovništva, uprkos izuzetno niskim i krajnje destimulativnim kamatnim stopama.
Bez depolitizacije vodećih tržišnih institucija, nije realno očekivati da finansijsko tržište bude tržište svih nas – podjednako blisko i domaćicama i službenicima i radnicima, a ne isključivo bogatim pojedincima i ljudima koji se profesionalno bave ovom delatnošću. Sve dok je berza za veliku većinu građana jedna "crna kutija" s nepoznatom i krajnje misterioznom sadržinom, moraćemo da se pomirimo s činjenicom da glavni volumen investicionog kapitala na našem finansijskom tržištu neće dolaziti iz "individualnog sektora" – iz skrivenih slamarica, bankarskih sefova i sa raznih privatnih štednih računa.
Direktor Centra za investicije i preduzetništvo
Ivan Maričić
[objavljeno: 06.12.2006.]
