Izvor: Blic, 11.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski Indijanci iskopali ratnu sekiru
Srpski Indijanci iskopali ratnu sekiru
NIŠ - Ljupče Pavlović, kvalifikovani radnik iz Aleksinca, nema tomahavk, ne nosi perjanicu, ali kaže da se već godinama oseća kao Indijanac.
Taj osećaj pripadnosti gotovo iščezlom narodu američkih crvenokožaca Ljupče je, sa suprugom Mirjanom i kćerima Jelenom i Tijanom, dokumentovao i prilikom poslednjeg popisa stanovništva 2002. kada su se zabezeknutim popisivačima izjasnili kao - Indijanci! Ali Ljupče tu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nije stao - od prekjuče je i zvanično predsednik Udruženja Indijanaca Srbije.
- Živimo kao u rezervatu već godinama, a ja i moja porodica smo obespravljeni od strane vlasti pa sam odlučio da postanem Indijanac. Član Udruženja Indijanaca može da postane svako ko je osetio bič birokratije na svojim leđima, koga je obespravila opštinska, sudska ili poreska vlast. A takvih srpskih Indijanaca je mnogo - veli Ljupče, koji u centru Aleksinca ima radnju za fotokopiranje.
- Udruženje Indijanaca je moj način da iskažem bunt zbog svega što mi se događalo poslednjih godina sa poreskim i sudskim organima. Supruga Mirjana je 10. oktobra 2000. godine pokušala da registruje trgovinsku radnju, ali u tadašnjoj SDK nikako nije mogla čak šest meseci da otvori žiro-račun, iako je imala svu dokumentaciju, zbog čega smo morali da odustanemo i stavimo katanac na tu radnju. Ali to nije smetalo poreznicima da nam uruče rešenje o porezu kao da smo radili sve vreme. Posle se sve zakomplikovalo. Počele da stižu prijave, neosnovane tužbe - veli Ljupče.
Ni registracija Udruženja nije protekla glatko. Morali su čak dva puta da plate taksu, ali je rešenje o registraciji iz nadležnog ministarstva ipak stiglo. U Aleksincu već ima sledbenike koje će moći da registruje, jer mu je stigao pečat Udruženja. Ratnu sekiru će zakopati tek kada se izbori za prava. Pa makar i pred sudom u Strazburu.
Branko Janačković
