Izvor: Southeast European Times, 02.Nov.2011, 22:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srpske kompanije se bore sa ekonomijom

Mala i srednja preduzeća u Srbiji uznemirena su zato što je država uvele nove poreze, dok se istovremeno ne bori protiv sive ekonomije.

02/11/2011

Igor Jovanović za Southeast European Times iz Beograda -- 2.11.2011

Vlada Jelić, vlasnik beogradske štamparije koja obezbeđuje prihode za njegovu porodicu i još pet radnika, brine dok gleda svoje poslovne knjige.

„Kada sam uzeo kredit da kupim mašine 2008. godine, evro je bio 84 dinara. Sada >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << evro vredi 100 dinara, tako da vidite koliko novca gubim samo na razliku koju plaćam po rati kredita“, rekao je Jelić za SETimes.

On navodi da će uskoro morati da otpusti jednog radnika ako se finansijska situacija u zemlji ne popravi.

Branislav Jovanović, vlasnik porodične kompanije za izradu reklamnih znakova, ima slično poslovno iskustvo.

„Postoji suma koja mora da se plati za postavljanje znaka kompanije ispred njenog sedišta. Ja radim u malom iznajmljenom prostoru, a napolju nema mesta da stavim znak. Međutim, ipak moram da platim tu sumu, jer bi me u suprotnom novčano kaznili“, rekao je Jovanović za SETimes.

On se takođe žali oko uslova poslovanja. „Na papiru mi dobro ide, ali šta mi to znači kada ne mogu da naplatim svoj rad? Čovek koji mi duguje novac nedavno mi je rekao da bi mogao da mi da 500 flaša vode kao kompenzaciju jer je njegov bankovni račun u minusu. Šta ja da radim sa tom vodom? Ako ga tužim, postupak će trajati godinama“, rekao je Jovanović.

Vladimir Gavranović, koji radi u kompaniji za medicinske aparate, takođe vidi problem u naplati.

„MI radimo sa državnim bolnicama. Ako država ne plaća bolnice, onda ni oni nemaju novca nama da plate i mi ne možemo da kupimo nove aparate. Taj krug mora da se prekine“, rekao je on za SETimes.

Milan Knežević iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća kaže da se kompanije suočavaju sa više osnovnih problema u svom radu.

„To su, pre svega, siva ekonomija, nelikvidnost, jer država duguje ekonomiji 1,4 milijarde evra, nedostatak strukturnih reformi, visoki porezi i takse“, izjavio je Knežević za SETimes.

„Od 106.000 [malih i srednjih preduzeća] u Srbiji, 31.000 trpi gubitke, 26.000 ima blokirane račune, a 28.000 je izašlo iz sistema naplate PDV-a, jer im je promet naglo pao. Ako se to nastavi, nema budućnosti za srpsku ekonomiju“, kaže Knežević.

„Iza svih tih brojki je agonija i drama 60.000 porodica. Iritantno je da niko ne shvata da država ima mnogo veću korist od rada kompanija nego sami vlasnici“, ukazuje Knežević.

Zvanični podaci pokazuju da srpsko crno tržište „guta“ ogromnih milijardu evra godišnje od neplaćenog PDV-a, dok dodatnih 1,5 milijardi evra ne ulazi u budžet od drugih poreza i taksi.

Pokušavajući da pomogne ekonomiji, vlada je usvojila propis kojim se uvodi rok za plaćanje državnih obaveza u roku od 60 dana. Tim propisom će se reprogramirati trenutne obaveze države, koje iznose 100 miliona evra, od kojih je 40 odsto dug prema privredi.

Ekonomska analitičarka Marica Vuković smatra da taj korak neće biti dovoljan, jer dugoročan oporavak zahteva radikalne poteze.

„Srbija, na primer, treba da suzbije crno tržište. Ali, oko 30 odsto radno sposobnog stanovništva funkcioniše unutar sive ekonomije, a niko nije spreman da se pozabavi tim pitanjem pred izbore. Država će zato morati da pomogne ekonomiji u narednoj godini, ali stvaran oporavak je nemoguć bez drastičnih rezova“, rekla je Vuković za SETimes.

Nastavak na Southeast European Times...