Izvor: Vesti-online.com, 25.Okt.2010, 15:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Srpske čitanke raspiruju mržnju na Kosmetu"

Nezavisna komisija za pregled nastavnog materijala na srpskom jeziku za osnovne i srednje škole na Kosovu i Metohiji, na čijem je čelu Radivoje Mančić, kao sporne je označila pesmu "Simonida" Milana Rakića i dramu "Boj na Kosovu" Ljubomira Simovića, što je izazvalo veliku buru u srpskoj javnosti. U intervjuu za "Vesti" Mančić ponavlja svoje i mišljenje komisije da ta dela "ruše princip o harmoničnom životu etničkih zajednica na tom prostoru".

- Sporni su i pojedini >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << delovi istorijskih čitanki, jer podstiču na nancionalne sukobe, smatra Mančić, inače predsednik Instituta "Ekoman" iz Lapljeg sela kod Prištine, koji je licencu za rad dobio od UNMIK-a i kosovske vlade.

Na koji način "Simonida" i "Boj na Kosovu" ruše princip o harmoničnom životu?

- Mišljenja sam da negativan potencijal ovih pesama, po među etničku harmonizaciju, u nastavi se lako prevazilazi prostim objašnjenjem profesora da je "šiptar koji vadi oči Simonidi" pesnička mašta, a da su fresku oštetili vernici, uzimajući čestice praha iz oka svetice, da bi lečili bolesne oči, te da profesori, ako ne prihvate preporuku da se zaobiđe ova pesma, pri obradi pesme, treba da ukažu na prisustvo pesničke slobode. Mislim da je problematičnost pesme "Simonida", kada izostane tumačenje o pesničkoj mašti, u ukazivanju na Šiptara (Albanca) koji je prenapunjen zlom te i freski vadi oči. Zamislite mlado biće, koje sve shvata "zdravo za gotovo", kada posle čitanja ove pesme, bez tumačenja koja sugerišem, na ulici sretne Albanca? Kako će reagovati? Dečja duša je kao sunđer, sve upija, upija strah i upija ljubav.

Tvrdite da istorijski udžbenici iz 6. i 7. razred podstiču na nacionalne sukobe, ali i da protivurečno govore o odnosu Srba i Albanca na Kosovu?

- U udžbeniku za 6. razred osnovne škole ( autor Rade Mihaljčić) na 41 strani piše "pošto je zbog čestih pustošenja ( od Slovena) obrađivanje zemlje postalo nesigurno i opasno, starosedeoci postepeno napuštaju zemljoradnju i sve više se opredeljuju za stočarstvo . . . Kada su sloveni zaposeli napuštene krajeve, pogodne za zemljoradnju, stočari starosedeoci ostali su u teško pristupčanim predelima." A na strani 42. završava ovu priču "Običaje, jezik i druga narodna obeležja sačuvali su Albanci". Kakvu sliku o srpskim precima iz ovog teksta dobija dete? Nedvosmisleno da su Srbi preoteli životni prostor Albancima. Ovo je neistina, i veoma je opasna! Ovakvi tekstovi stvaraju osećaj krivice za genocid koji su navodno učinili naši preci. U udžbeniku za 7. razred (autor Dušan Bataković) pravi se ravnoteža sa udžbenikom 6 razreda: na strani 68. Albanci su ti koji 1690. godine zaposedaju srpske napuštene krajeve, dolazeći na Kosovo iz severne i centralne Albanije.

Dalje se navodi da su Albanci stalno napadali Srbe sa ciljem da ih isteraju sa Kosova. Komisija je bila saglasna da ovakvi tekstovi ne doprinose aktuelnom trenutku kada svi društveni faktori žele da se između Srba i Albanaca gradi poverenje, poštovanje i harmoničan odnos. Ovi tekstovi direktno otvaraju u dečjim glavama pitanja čiji je kosovski životni prostor, srpski ili albanski, ko je

ovde sa više prava, a ko sa manje prava, ko koga progoni i uništava... Ubeđen sam da su ovo nepoželjna pitanja.

Da li zaista mislite da ćete izbacivanjem delova doprineti toleranciji dva naroda?

- Komisija je donela preporuke, a ne zabrane. Komisija je bila jednoglasna u svojim preporukama. Ubeđen sam da sprovođenje preporuka doprinosi zbližavanju dva naroda, koji žive na zajedničkom prostoru, i verujem u zajedničku budućnost.

Analizom udžbenika ste zaključili da sintetizovano srpska istorija glasi "Srbi su osvojili genocidom ceo Balkan u 6. veku, i saterali u rezervat Albance, a Albanci su 1690. počeli da vraćaju Srbima milo za drago". Istorija je ipak drugačija?

- Govoreći o udžbenidima R. Mihaljčića i D. Batakovića, pokazao sam da se može zaključiti tako kako ste naveli. To je negativna slika koju pružaju navedeni udžbenici. Te udžbenike nije štampala neka Srbima strana država. Neki autoriteti pripisuju tekstove R. Mihaljičića albanskim autorima. To je dezinformacija jer nije reč o udžbenicima koje štampa Albanija već Srbija. Istorija srpskog naroda je drugačija. Postoje mnogi istorijski spisi koji govore o Srbima kao starosedeocima Balkana. Najbliže istini je da su Srbi i Albanci na Balkanu starosedeoci od pamtiveka. Čak 80 intelektualaca sa Kosova uputilo je 2004 godine peticiju Ministarstvu prosvete Srbije da se prestane sa štampanjem udžbenika u kojima se Srbi obeležavaju kao genocidan narod.

Zbog čega insistirate da odštampaju karte na kojima Kosovo nije deo Srbije?

- U svim programima obrazovanja postoji postupnost u upoznavanju okruženja u kome dete živi. Dete prvo upoznaje porodicu, susedsvo, selo, opštinu, pokrajinu, državu i šire okruženje. ubeđen sam da je najsvrsihodnije detetu pružiti realnu sliku stanja. Kosovo je nekada bila Autonomna pokrajina, pa je 1999 godine došlo pod upravu UN-a. Danas postoji granica, carina, lokalna policija. Deca u Vojvodini znaju za granice Vojvodine. Karta Kosova u školi ne proizvodi zlo. karta pruža realnu informaciju. Predložili smo da se uz kartu Srbije, koju koristi škola, istakne i karta Kosova kao Mezo zavičaj. Mi ovim predlogom nismo pristupili rešavanju državnog statusa Kosova. Nismo ništa zabranili, niti smo proizveli neko novo i nepoznato dejstvo.

Zašto ste prihvatili da budete član ove Komisije?

- Želim harmonizaciju među svim zajednicama koje žive na Kosovu. Posebno želim harmonizaciju odnosa srpske i albanske zajednice. Znam da je prosveta najvažniji faktor za demokratsku budućnost Zapadnog Balkana; da bez duhovnog preobražaja nema ekonomskog razvoja. Srećno će živeti samo one ličnosti koje budu dobro želele i dobro činile svojim susedima. To želim da se ostvaruje kroz nastavne programe prema kojima se obrazuju srpska deca na Kosovu. Zato sam prihvatio da budem član ove Nezavisne komisije.

Po ovom programu još niko ne radi. Kada očekujete da će se to dogoditi?

- Svakoj novoj ideji treba dati prostor i vreme da se afirmiše. Svaka nova ideja ima i svoju opoziciju. potrebno je vreme da protivnici ovih predloga uoče sve pozitivnosti koje naši predlozi nose, a i mi iz Komisije da vidimo da smo negde pogrešili pa da se popravimo. tekuća školska godina biće pripremna godina. Sa tokom razgovora Beograda i Prištine doći će i do oživotvorenja naših preporuka. Ubeđen sam!

Nastavak na Vesti-online.com...