Izvor: Blic, 20.Nov.2009, 06:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpska v.d. stanja
Juče je, uz duboku i nezapamćenu žalost, poštovanje i ljubav srpskog naroda, sahranjen patrijarh srpski gospodin Pavle. O njegovoj izuzetnoj ličnosti i delu rečeno je sve što je trebalo da se kaže, a što je on, kao retko ko, svojim životom i delom potvrdio. U sećanju vernika, ali jednako i onih građana koji to nisu, ostaće zapamćen kao istinski duhovni otac i moralni svetionik, to jest kao oličenje izuzetne moralnosti, humanosti i skromnosti, odsustva bilo kakve mržnje, ostrašćenosti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sujete i gordosti. Samo takav moralni i duhovni autoritet mogao je izaći čist iz dramatičnih i prljavih vremena i događaja u protekloj deceniji. Nažalost, u protekle dve godine zbog patrijarhove teške bolesti Srpska pravoslavna crkva je faktički bila lišena njegovog mudrog vođstva i njegove neposredne duhovne komunikacije sa vernicima i celim narodom. Sinod SPC, kao svojevrsni v.d. patrijarha, nije mogao da nadoknadi i ublaži njegovo odsustvo. Zato bi se s pravom moglo reći da će i budućeg legalno izabranog patrijarha vernici dugo doživljavati kao v.d. toga visokog zvanja.
Za Srbiju su, inače, već dugo karakteristična tzv. v.d. stanja i u drugim veoma važnim segmentima društvene i državne organizacije. Na primer, posle isteka mandata Milana Milutinovića kao predsednika Republike Srbije i neuspelih predsedničkih izbora 2002. i 2003, usledilo je dugotrajno, skoro dvogodišnje v.d. stanje (do juna 2004). Za to vreme predsednik Narodne skupštine bio je ustavni v.d. predsednika republike. Sa stanovišta normalnog i legitimnog funkcionisanja ključnih državnih institucija, posebno primene ustavnog principa o podeli vlasti, to je ozbiljan hendikep, pa i problem ako dugo traje.
U novije vreme takođe se nastavlja praksa v.d. stanja, ali u pravosuđu. Naime, više od dve godine Srbija nema izabranog republičkog javnog tužioca, već tu izuzetno važnu funkciju obavlja v.d. tužioca. Takva odluka političkog i državnog vrha Srbije je koliko nerazumljiva toliko i neprihvatljiva jer se v.d. status negativno odražava na Ustavom garantovanu samostalnost tužioca. Pogotovo zato što je jedan od nekoliko prioriteta državne politike - borba protiv kriminala i korupcije, posebno organizovanog kriminala. Dugotrajno v.d. stanje u vrhu državnog tužilaštva po svoj prilici je posledica težnje vladajuće partijske elite i izvršne vlasti da imaju što potpuniju kontrolu nad celim sistemom državne vlasti - od Skupštine do sudova i tužilaštva. A upravo v.d. stanja veoma olakšavaju tu kontrolu.
Takođe se i na autoritet Vrhovnog suda Srbije negativno odražava činjenica da se već godinu dana na njegovom čelu nalazi v.d. predsednika. Još je manje razumljivo i prihvatljivo to što se na čelu Trgovinskog suda u Beogradu više od dve godine takođe nalazi v.d. predsednika. Pogotovo što se u tom sudu rešavaju najveći i „najskuplji” privredni sporovi, koji često imaju naglašenu političku pozadinu i zadiru u ekonomske interese moćnih tajkuna.
Sadašnje v.d. stanje u vrhu pravosuđa ne odnosi se samo na napred pomenute v.d. pravosudnih funkcionera, već, u suštini, i na sadašnji status svih sudija i tužilaca. Naime, njihov predstojeći opšti reizbor doveo je do toga da se svi oni mesecima unazad osećaju kao v.d. sudija i v.d. tužilaca. Ostaje nam da se nadamo da će za sudije i tužioce biti izabrani samo oni koji su svojim radom dokazali visoku profesionalnu sposobnost, odgovornost i moralnu dostojnost. Ta nada je realna u meri u kojoj izostane uticaj politike.
