Izvor: Politika, 03.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpska škola
U školskom restoranu je degustacija specijaliteta koje su pripremili đaci po engleskim receptima. Zajedno sa učenicima su i nastavnici i direktor. Grickaju slane i slatke pitice i kolačiće. Ćaskanje se pretvara u vatrenu diskusiju o Šekspiru. Četrnaestogodišnjaci se prepiru sa nastavnikom književnosti. Mnogi će pomisliti da je ovo insert iz školskog života u dalekoj Finskoj, Holandiji, Engleskoj. Tako se međutim šezdesetih i sedamdesetih godina učilo u oglednim školama u Srbiji. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << A stručnjaci iz Švedske, Francuske, Velike Britanije, Italije, Slovenije dolazili su tada u Srbiju da od pedagoga, psihologa, učitelja i profesora uče kako se organizuje nastava i radi s decom. Bili su zadivljeni kako beogradski osnovci govore po dva svetska jezika, pohađaju dvojezičnu nastavu i raspravljaju o mnogim istorijskim, ali i aktuelnim temama. Uverili su se i da su u školama ovladali i praktičnim veštinama značajnim za svakodnevni život.
Ovaj koncept školovanja đaka razrađen u oglednim školama nije zaživeo u srpskom školstvu zbog nedostatka novca, ali i Šuvarove i drugih sličnih reformi.
Bile su u to vreme izuzetno cenjene i naše fakultetske diplome. Svet je učio od nas, od stručnjaka iz Srbije koji su bili cenjeni i traženi na svim kontinentima. Kako u razvijenim zapadnim državama, tako i u zemljama takozvanog trećeg sveta. Odlazili su u to vreme naši građevinci, inženjeri, lekari u Libiju, Maroko, SSSR da pomognu razvoj tih zemalja, da obuče njihove kadrove.
U međuvremenu situacija se izmenila, zahvaljujući spletu okolnosti na globalnoj političkoj sceni, ali i na domaćoj. Srbija počinje da stagnira i zaostaje. Dolaze ratovi, izolacija, bombardovanje.
Za to vreme Evropa je jačala na svim poljima. Stvorio se i jedinstven evropski obrazovni prostor i standardi koje sada Srbija mora da preuzme od te Evrope ukoliko želi da bude deo tog prostora, ako želi da se i ekonomski i politički preobrazi u jednu civilizovanu, pravnu i ekonomski razvijenu državu. Da bude ravnopravna sa zemljama Evropske unije.
Sada naši nastavnici uče kako da u školi decu osposobe da kritički razmišljaju, a ne da bubaju, jer se u međuvremenu naše školstvo vratilo na godine sa početka prošlog veka, o čemu slikovito svedoče beležnice tadašnjih školskih nadzornika: "Na nastavi srpskog deca čitaju pevajući i zamuckujući. Mere znaju napamet, ali niko ne zna da izračuna površinu poda u učionici. Znaju datume Kosovskog boja i smrt Kraljevića Marka, a ne znaju kad ih pitaš da li je Kraljević Marko bio živ u vreme boja na Kosovu".
I razna istraživanja pokazala su da u školama i na fakultetima u Srbiji mnogo toga škripi. Naši učenici su, recimo, podbacili na međunarodnim testovima. Od ukupnog broja upisanih studenata oko dve trećine nikada ne završi studije. Jedna trećina koja uspe da diplomira u proseku studira dva puta duže nego što je to programom predviđeno. Studije su duge, teške i skupe, a akademci se žale na korupciju koju je gotovo nemoguće otkriti i dokazati. Na tu korupciju žale se i osnovci i srednjoškolci i njihovi roditelji.
U međuvremenu je naš visokoškolski sistem obrazovanja ocenila i Evropska asocijacija univerziteta. Ukazala je na to da se kod nas nepotrebno dupliraju nastavnici, infrastruktura (laboratorije, biblioteke...), službe poput onih studentskih, opštih poslova, računovodstva, da je raspodela prostora neadekvatna, da su zastareli programi i nastavne metode. Upozoreno je i da su usko orijentisani programi studija neprimereni zahtevu tržišta, da je neadekvatna i neracionalna mreža visokoškolskih ustanova, da se tu slabo stiču praktična znanja i veštine...
Sličnu ocenu dali su međunarodni stručnjaci i našim osnovnim i srednjim školama. Ukazali su na zastarele programe i metode rada, na opširno i preteško gradivo, na neracionalnu školsku mrežu. Ali isto tako su naše škole, fakultete i nastavnike ocenili i sami učenici i studenti.
Zato su nadležni u Srbiji krenuli u reformu obrazovnog sistema krojeći nove zakone koje smatraju reformskim i koji bi trebalo da omoguće da se naš školski sistem usaglasi sa obrazovnim standardima zemlja EU.
[objavljeno: ]
