Izvor: Politika, 19.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpska malina na turneji u Nirnbergu
Cene organske hrane su za 20 do 100 odsto veće nego kod uobičajenih proizvoda i sve što se proizvede to se i proda. – Organski usevi uzgajaju se na 0,5 odsto obradivih površina, što je dva puta manje od svetskog proseka i 13 puta manje od proseka EU
Gde ima tražnje za nekom robom, naravno da ima i para, kazao je na početku razgovora za „Politiku” Vaso Lekić, direktor „Fudlenda”, firme koja se bavi proizvodnjom organskih proizvoda. Predstavnici >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << njegove kompanije našli su se u zvaničnoj delegaciji Srbije na specijalizovanom Sajmu organske hrane, koji je juče počeo u Nirnbergu u Nemačkoj, a Lekić, koji u ovoj oblasti radi već četrnaest godina, kaže da je ovakav vid promocije najbolji način da se osvoje kupci iz sveta.
– U Srbiji je ovo tržište tek u povoju, dok je najveća tražnja za organskom hranom u razvijenim zemljama i ima rast od 25 odsto godišnje. Kad kupcu iz inostranstva kažete da je reč o robi koja se proizvodi na prirodan način na padinama Kopaonika, koja nema nikakve dodatke, nije prskana i obrađuje se ručno, a ne uz pomoć moderne tehnologije, onda se to potpuno uklapa u njihovu filozofiju ishrane. Iako u našoj zemlji proizvodnja organske hrane čini čak manje od jedan odsto ukupne proizvodnje, u poslednje vreme raste interesovanje domaćih potrošača za ovakvim načinom ishrane – kazao je Lekić i dodao da izvozi 15 odsto svojih proizvoda u inostranstvo, a, kako otkriva, u njegovim poslovnim planovima kao jedan od ciljeva zapisano je da do kraja godine bar 22 odsto robe proda preko granice.
Zasad su njihovi kupci potrošači iz Nemačke i Holandije, a uskoro će se proizvodi sa oznakom „Fudlenda” naći i u Švedskoj i Americi. Lekić ističe i da je prošle godine ukupan promet u njegovoj kompaniji iznosio 1,5 miliona evra, a da je planirano da do kraja decembra ove godine promet premaši iznos od 2,7 miliona evra. Nije mu poznato koliko se godišnje u Srbiji „obrne para” u ovoj oblasti, ali u zemljama Evropske unije, sredstva koja se vrte u proizvodnji organske hrane nisu za potcenjivanje. Na prodaji ovih specifičnih proizvoda na godišnjem nivou obrne se od 15 do 20 milijardi evra.
A na pitanje koliko je skup proizvodni proces, naš sagovornik odgovara da za pokretanje ovog posla nisu potrebna velika ulaganja. Međutim, ono što najviše košta jesu sertifikati koji dokazuju da je poreklo hrane organsko, a koji su jedini „pasoš” uz koji roba može preko granice.
– Cene organske hrane su za 20 do 100 odsto veće nego kod uobičajenih proizvoda, jer su prinosi na parcelama mnogo manji. To mora da se „ugradi” u cenu – objašnjava.
Stručnjaci objašnjavaju da je to jedini sektor koji proda sve što proizvede. Međutim, bez obzira na svetski trend, u našoj zemlji se i pored odličnih uslova organski usevi uzgajaju na samo 0,5 odsto obradivih površina, što je dva puta manje od svetskog proseka i 13 puta manje od proseka EU. Procenjuje se da se organski usevi u Srbiji gaje na oko 15.000 hektara, ali prirodni resursi koji postoje za takav uzgoj su mnogo veći.
A. Nikolić
--------------------------------------------------------
Za podsticaj proizvodnje od države 30 miliona
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za ovu godinu je za proizvođače organske hrane izdvojilo podsticaje u iznosu od 30 miliona dinara. Tako je za razvoj biljne i stočarske proizvodnje namenjeno 6,5 miliona dinara, dok je milion izdvojen za proizvodnju takozvanog materijala za reprodukciju.
– Jedan od najvećih problema je to što u Srbiji ne postoji nijedan proizvođač organskog semena. Zato država želi da stimuliše njegovu proizvodnju putem subvencija – kažu u Ministarstvu i dodaju da su novčana sredstva obezbeđena i za dobijanje sertifikata koji potrošaču garantuje da je proizvodnju kontrolisala ovlašćena organizacija i da su ispoštovane metode organske proizvodnje.
Država će sa 13,5 miliona dolara pomoći i kupovinu mehanizacije, jer se u ovom poslu koriste specijalne češljaste i zvezdaste drljače, plamenik za suzbijanje korova, rasturač stajskog đubriva, različite folije za proizvodnju i pakovanje bez sadržaja hlora, kao i police za skladištenje i kutije za pakovanje sirovina i gotovih proizvoda koje ne sadrže hlor.
---------------------------------------------------------------
Traženi i kompot, ajvar i slatko
Prema nekim podacima, u ovoj oblasti uhlebljenje je našlo oko 200 proizvođača iz Srbije, a najveća je proizvodnja organskih malina. Na inostrano tržište dobro su plasirane i pečurke, jabukovo sirće i gotovi proizvodi kao što su kompot, ajvar i slatko. Organska proizvodnjazasnovana je na postojećim ekološkim sistemima i ciklusima. Koriste se tradicionalne metode obrade i održavanja zemljišta, kontrole korova, štetočina i oboljenja, ne zagađuje se voda, ne ispošćuje zemljište, a i tretman stoke je human. Organska hrana ne sadrži aditive, pesticide i herbicide, a ima više vitamina i minerala.
[objavljeno: 20/02/2009]
