Izvor: S media, 02.Apr.2012, 02:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpska hrana konkurentna na svetskom tržištu
Ministar poljoprivredeDušan Petrović, u razgovoru za Danas podseća da je na početku rada rekonstruisanog kabineta bilo dosta žustre debate na tu temu, a naročito su se novom modelu protivili veleposednici iz Vojvodine koji obrađuju velike površine i oni su, podržani i od nekih političkih partija, odlučili da izađu na puteve.
Poljoprivrednici na sastanku sa ministrom poljoprivrede
Poljoprivrednici privremeno povlače traktore sa puteva
Traktori ispred >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Vlade Vojvodine
- I tada sam govorio, i sada mislim da je za zemlju mnogo bolje da se subvencije drugačije postave, ali smo prošle godine uvažili činjenicu da su uredbe usvojene neposredno pred prolećnu setvu koja je najvažniji događaj u poljoprivrednom kalendaru, i to je bio razlog da napravimo kompromis i da deo podsticaja, za posede do 30 hektara isplatimo odmah, a deo za površine do 100 hektara prenesemo u ovu godinu.
Sada je došlo do promene sistema subvencionisanja, umesto po hektaru obrađivane površine premiraće se prinos. Opet su krenuli protesti, hoće li i sada biti nekog kompromisa?
- Sistem je već uveliko promenjen i više nema razloga da se vraćamo nazad. Mi u ovogodišnjem budžetu imamo više novca nego prošle godine kada je na raspolaganju za te namene bilo oko 18,5 milijardi dinara, od čega je za isplatu 14.000 dinara po hektaru bilo izdvojeno 15 milijardi, dok je 3,5 bilo vraćeno poljoprivrednicima na ime akciza za kupljeno jeftinije gorivo. Sredstva je koristilo 82.000 registrovanih domaćinstava. Ove godine za klasične subvencije imamo ne manje od 22 milijarde dinara, ali smo i drugačije postavili politiku podsticaja.
U čemu je promena?
- Prvo je doneta odluka za regresiranje goriva, deset milijardi dinara je izdvojeno za 80 miliona litara u prvoj i 90 miliona u drugoj polovini godine a to će omogućiti da poljoprivrednici i sada, kada cena energenata pod pritiskom svetskog tržišta raste, nabave količine potrebne za setvu pod najpovoljnijim uslovima. Preostalih 12 milijardi dinara namenjeno je za subvencije ali ne više po obradivim površinama, nego po isporučenim količinama žitarica, industrijskog bilja i krompira. Ono što nas uverava da smo na pravom putu je činjenica da je više od 220.000 registrovanih gazdinstava podnelo je zahtev za nabavku goriva, a rok je do 9. aprila. Znači, već je sada očigledno da će subvencijama biti obuhvaćeno najmanje trostruko veći broj gazdinstava nego po prošlom modelu. Takođe, lane je u sistemu subvencija bilo 1,02 miliona hektara, do danas je već 1,5 miliona. I ono što je takođe interesantno, to je Vojvodina, u kojoj su do prošle godine subvencije koristile 22.000 domaćinstava a sada se već prijavilo oko 60.000.
Kome ovakav sistem podsticaja više odgovara, malim ili velikim posednicima?
- Poljoprivredna politika mora da bude prilagođena životu. U životu postoje i mali i veliki proizvođači, a pomoć države mora da imaju sve vrste proizvodnje, naravno, prema novcu kojim se raspolaže. Sistem je ranije stimulisao ograničen broj gazdinstava. Sada smo povećali broj gazdinstava koji će ostvariti pravo na subvencije a vrlo brzo ćemo otvoriti prostor i za velike proizvođače. Već nekoliko meseci unazad ih pripremamo, a cilj je da im olakšamo modernizaciju, nabavku ozbiljne mehanizacije, izgradnju skladišta, da mogu da nabave opremu za navodnjavanje.
Ljudi su oprezni sa zaduživanjem, posebno paori. Koliko su ove kreditne pogodnosti bile iskorišćene?
- Dobri su rezultati, posebno zbog toga što država snosi rizik kretanja kursa. Prošle godine, iako smo krenuli tek od leta, plasirane su 6,2 milijarde dinara, ove godine očekujemo veći iznos. To nije mali novac. I što je interesantno, prosečna vrednost kredita bila je oko 6.000 evra, nisu uzimali velike pozajmice a bilo je oko 11.000 korisnika. Očekujem da će ta sredstva koristiti i oni koji imaju velike posede, jer nema ograničenja a cilj nam je da podstičemo intenzivnu poljoprivredu. S druge strane, našli smo i način da podržimo male posede. Te mere nijansiramo koliko je god moguće, jer smo napravili skalu koliko ko može goriva da preuzme prema proizvodnju koju ima, u februaru je bila ponuda regresiranog đubriva, što je dalo odličan rezultat jer je oborilo cenu đubriva. Sada smo voćarima omogućili da preuzmu MPK a da plate početkom oktobra. Rečju, pokušavamo da sa novcem koji imamo najefikasnije pomognemo sve grane i da on stigne do svih učesnika u lancu.
Hoće li stići? Ne bi bilo prvi put da ljudi koriste novac iz agrarnog budžeta za sasvim druge stvari?
- U sistemu se dogodila jedna novost. Država sada ima daleko veći potencijal kontrole zahvaljujući angažovanju 1.500 agronoma - asistenata koji su stigli do svake njive. Pripremamo se da sada primimo još oko 200, stotinak koji će pokriti sredine gde još nismo uključili savetodavce i još toliko tehnologa prehrane pri poljoprivrednim stanicama, koji će asistirati u proizvodnji namirnica koje mogu da idu na pijace, poput sira ili voćnih i povrtarskih prerađevina. Klasični asistenti, međutim, brinu da sve mere budu dostupne gazdinstvima za koje su zaduženi. Oni pribavljaju zahteve, distribuiraju gorivo ali će sutra i kontrolisati da li je utrošeno za kulture i površine koje su u zahtevu navedene. To je daleko efikasniji sistem kontrole nego što bi malobrojna inspekcija mogla da postigne, ali pravi je cilj da što je moguće više olakšaju administrativne procedure. Ja sam izdao naredbu da niko od korisnika neke subvencije ne bi smeo da ima više od jednog kontakta sa državom.
Ima primedbi da Srbija bez masovne proizvodnje i velikih proizvođača neće moći da izađe na EU tržište, a sa druge strane brojna su porodična gazdinstva sa malim obimom proizvodnje. Koliko bi neki novi model zadruga mogao i njih da okupi i organizuje za veliko tržište?
- Važno je da razbijemo neke stereotipe. Srbija je izvoznik hrane i poslednje dve godine ušli smo u dobar trend u kome se godišnje vrednost izvoza uvećava za po 500 miliona dolara. Prošle godine izvezeno je 2,7 milijardi dolara iz prehrambenog sektora, i mi imamo snage da se borimo na svetskom tržištu hrane. Ali, možemo da budemo mnogo bolji, da povećamo proizvodnju prerađivačke industrije i da izvezeni proizvodi imaju što viši stepen prerade, a da 800.000 porodica koje žive od poljoprivrede dobiju mogućnost da ostvare veću zaradu. Iz godine u godinu širi se paleta roba koje prelaze granicu. Prošle godine, na primer za EU je nekoliko mlekara dobilo izvozne brojeve, sada jedna klanica, goveđe meso možemo da prodajemo a sada nalazimo način da eliminišemo svinjsku kugu kako bi i ta vrsta mesa mogla da se plasira.
Danas
