Izvor: Southeast European Times, 05.Mar.2012, 23:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srpska država i građani suočeni sa dugovima

Država i njeni građani suočavaju se sa ogromnim dugovima, a kraj tome se baš i ne vidi.

05/03/2012

Katica Đurović za Southeast European Times iz Beograda -- 5.3.2012.

Porodica Mrdak živi u stanu u Beogradu u kojem je većina stvari kupljena zahvaljujući bankovnim kreditima i zajmovima.

„Prvo smo uzeli kredit da odemo na medeni mesec pre dve godine, a onda sam nasledio ovaj stan i uselili smo se. Okrečili smo ga, kupili nov nameštaj, >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << nov frižider, popravljali. Nedavno smo morali da kupimo kola zbog bebe, pa smo uzeli još jedan kredit“, rekao je Vladimir Mrdak za SETimes.

Porodici će biti potrebno najmanje pet godina da plati svoje trenutne dugove. U međuvremenu, verovatno će uzeti još koji kredit od banke za nešto drugo.

Ovo je uobičajena priča za mnoge Srbe. Kada ih pitaju, porodice obično kažu da su opstale samo zahvaljujući kreditima i pozajmicama.

Ali, to ne važi samo za porodice.

Vlada je uzimala kredite od MMF i EU. U nedavnom izveštaju Fiskalnog saveta Srbije procenjuje se da vlada duguje više od 14,4 milijarde evra međunarodnim kreditorima; privreda je u dugu od 19,3 milijarde evra, a građani duguju 5,7 milijardi u kreditima.

„Svi zaposleni u Srbiji morali bi da rade besplatno skoro pet godina da otplate te dugove“, kaže ekonomista Milan Ćulibrk za SETimes.

Savet, koji je zadužen za fiskalnu politiku države, obelodanio je da će za otplatu dugova Srbija morati da izdvoji 5,1 milijaredu evra iz državnog budžeta -- skoro 14 odsto svog BDP-a

„Procenili smo da će državni dug do kraja ove godine dostići 50 odsto BDP -- što je više nego što zakon dozvoljava“, rekao je član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković za SETimes.

Prema Vučkovićevim rečima, vlada je već prekršila dva zakona -- zakon o državnom budžetu i zakon o budžetskom sistemu -- prema kojima javni dugovi ne bi trebalo da premašuju 45 odsto BDP-a.

Međutim, niti postoje mere i ograničenja kojima vlada može da se primora da se pridržava zakona, niti prekršioci mogu da se smatraju odgovornim.

„Vlada treba da usvoji jasan plan sa pouzdanim merama kako bi platila dugove u zakonom predviđenom vremenu“, kaže Vučković.

Državni sekretar Ministarstva finansija Dušan Nikezić izjavio je za SETimes da je, mada država jeste zadužena, taj dug u normalnim granicama.

„Finansijska kriza je usporila proces otplate duga, ali mi ga otplaćujemo i sledimo preporuke MMF o štednji. Planiramo da uštedimo do 300 miliona evra do kraja ove godine“, rekao je Nikezić.

Prema ministarstvu finansija, od svih zemalja jugoistočne Evrope samo su Makedonija i Bosna i Hercegovina manje zadužene od Srbije.

„Srbija treba da koristi nove kredite EU i MMF-a za investiranje u kompanije koje će se fokusirati na izvoz ili bar nadoknaditi uvoz i zadržati novac u zemlji“, rekao je Ćulibrk.

Dok država može da koristi nove kredite za ulaganje novca i ostvarivanje profita od toga, obični građani nemaju tu opciju. Njihov novac je unapred potrošen na troškove života i osnovne potrebe.

A, čak će i te dugove biti teško otplatiti. Zbog slabljenja srpskog dinara, korisnici kredita danas duguju 80 milijardi dinara više nego početkom godine.

Nastavak na Southeast European Times...