Izvor: Vesti-online.com, 24.Mar.2017, 15:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srpska bajka za laku noć: Dođeš na posao i obesiš se

Ako je društvo ogledalo politike koja se vodi u jednoj državi, onda je sasvim sigurno da je naše ogledalo razbijeno. Uništeno i polomljeno – bez mogućnosti da se ikada popravi. Ovaj podatak, međutim, ne smeta političarima da i dalje stoje ispred polomljenog ogledala, šepure se i pitaju: Ogledalce, ogledalce moje, ko je najlepši na svetu?

A Snežana, koja opet metaforično predstavlja srpski narod, potuca se po šumi stalno strepeći za svoj život.

Srbija >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << nije zemlja iz bajke, ali kao što vidite, može se povući analogija sa mnogim bajkama, samo što retko koja priča ima "happy end". Evo jedne od njih:

Pre neki dan, jedan čovek poljubio je svog bolesnog sina i majku i krenuo na posao. U džepu nije imao ništa osim pocepane postave. Razmišljao je o svojoj ženi koja je preminula pre više godina i tome kako bi mu ona sigurno zašila pantalone.

Iz njegovog razmišljanja trže ga kontrolor.

- Kartu, molim.

- Nemam - tiho prozbori čovek.

- Onda izađite iz autobusa - viknuo je kontrolor i svi putnici ga pogledaše.

Čovek pokunjeno i osramoćeno izađe iz punog autobusa. Dok je odlazio, po obrazu su ga pekli pogledi ljudi iz autobusa: kolega, dece, prijateljica njegove pokojne žene i komšija.

Steglo ga nešto u grudima pa ne pušta. Pitao se zašto nema para, a radi, zašto ne može da prehrani porodicu, zašto nema da kupi lekove sinu i majci, kako je dospeo u ovu situaciju da nema ni za kartu, kada će u fabrici najzad početi da ga isplaćuju za to što svaki dan radi...

Plakao je. Plakao je sve do fabrike u koju je ušao, javio se kolegama, ušao u jedno odeljenje, uzeo kanap i obesio se.

Kolege koje su ga našle - plakale su. Kažu da je bio dobar radnik i još bolji prijatelj. Da je imao tešku sudbinu i da je jedva preživljavao, kao i oni.

Kažu da primaju mizeriju od plate i da je to bilo za očekivati. Čekali su direktora da mu kažu da tako više ne može, ali nisu ga dočekali.

Čoveka su skinuli sa konopca... kažu da mu je lice i dalje bilo u grču i da se suze sa obraza nisu osušile.

I to je ta istinita priča koja nimalo ne liči na bajku. Priča o Srbiji koja drži konopac u rukama. I razmišlja o tome da prekrati muke.

A političari se i dalje smeškaju pred napuklim ogledalom. Čekaju da lovac ubije Snežanu, pa da nastave da žive svoje bajke dok narod proganja glad, beda i nemaština.

Nastavak na Vesti-online.com...