Izvor: RTS, 27.Apr.2009, 18:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpkinje proterane u pogromu vratile se u Đakovicu
Pošto su proterane u martovskom pogromu 2004. godine, četiri Srpkinje vratile se u obnovljene objekte Srpske pravoslavne crkve u Đakovici. Ceo prostor gde se nalazi kuća povratnika i parohijski dom ograđen je zidom, a povratnike obezbeđuju pripadnici Kosovske policijske službe.
Četiri Srpkinje iz Đakovice, proterane u martovskom pogromu 2004. godine, vratile su se u obnovljene objekte Srpske pravoslavne crkve koji se nalaze u centru ovog grada.
Od 17. marta >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << 2004. godine, kada su evakuisane, Poljka Kastratović, Jela Mijović, Nada Isailović i Vasiljka Perić živele su u Manastiru Visoki Dečani i čekale da se steknu uslovi kako bi mogle da se vrate u Đakovicu.
U procesu obnove porušenih svetinja SPC u Đakovici je u potpunosti završen gostinski konak i parohijski dom. U gostinski dom uselile su se raseljene Srpkinje koje su od 1999. do marta 2004. živele na ovom mestu.
"Ovo je povratak u našu kuću i u naš dom, ja sam ovde živela 40 godina, a daće Bog da se sagradi i naša crkva Uspenja presvete Bogorodice. Mnogo me raduje kad čujem da će i njena obnova početi ove godine. Deset godina monasi brinu o nama, sve što nam je potrebno to dobijamo od Dečana i na svakom koraku osećamo njihovu ljubav i pažnju", rekla je Poljka Kastratović za KIM radio.
Četiri Srpkinje su se u Đakovicu vratile u pratnji dečanskih monaha i dečanskog igumana, vikarnog episkopa lipljanskog Teodosija.
"Neka je blagosloven Gospod koji daje snage da se obnovi ovo sveto mesto, gde su Srbi oduvek živeli i koji je sve vreme davao veru i nadu Poljki, Nadi, Jeli i Vasiljki da se vrate u svoj grad, u svoj dom, u svoju crkvu. Ovde se vidi kako se i u nemoći sila božija pokazuje. Daće Bog da se Srbi vrate i da se okupljaju na ovom svetom mestu", rekao je episkop Teodosije u Đakovici, koji je u gostinskom konaku izvršio malo osvećenje vodice.
Nada Isailović je navela da nikada nije gubila veru u povratak iako zna i ne zaboravlja šta joj se pre marta 2004. događalo u Đakovici.
"Živela sam u blizini crkve i svaki dan sam dolazila u pratnji italijanskih vojnika. Gađali su me paradajzom, jajima, povređivali, ali ja nisam želela da ostavim Đakovicu. Psovali su i gađali one italijanske vojnike što su me tada pratili", rekla je Isailović.
Nada se u Visokim Dečanima bavila uzgajanjem cveća, pa su se u njenom prtljagu našle saksije različitog cveća.
"Ja sam se vratila u kuću sa cvećem, mnogo volim cveće. Ovde imam gde da ga sadim. Nadam se da će naši sada da dolaze ovamo, da se vratimo, da dođe još mnogo ljudi", dodala je Isailović.
Ceo prostor gde se nalazi kuća za život povratnika i parohijski dom u Srpskoj ulici u Đakovici ograđen je zidom, a povratnike obezbeđuju policajci Kosovske policijske službe.
