Izvor: Blic, 28.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srljaju u nesreću
KRALJEVO - Kad zagaze na bilo koji od visećih mostova u dolini Ibra, žitelji kraljevačkih sela uz ovu reku, na svoju odgovornost igraju se sa sudbinom. Zbog dotrajalosti i oštećenosti većina tih mostova je već deceniju zabranjena za upotrebu.
Kroz truli patos visećeg mosta u selu Maglič, pre nepuna dva meseca, propala je u nabujalu reku Mileva Luković iz ovog sela. Iz matice ju je izvukao Zoran Jovanović koji se tu slučajno zatekao. Na most koji će ovog vikenda biti pod opsadom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << učesnika „Veselog spusta" jer je baš tu start, stavljena je tabla građevinske inspekcije da je pod zabranom za upotrebu.
Ista takva tabla na ovaj, ali i na još osam drugih visećih mostova u dolini Ibra i na Zapadnoj Moravi postavljene su još polovinom poslednje decenije prošlog veka.
- Po važećim zakonima i propisima, nijedan od tih mostova ne bi smeo da se koristi. Za neke je zabrana stavljena sredinom devedesetih, za neke ranije ili kasnije, ali je bit da je prelazak preko svakog igranje sa sudbinom na svoju odgovornost - kaže Dragan Viktorović, zamenik šefa građevinske inspekcije opštine Kraljevo.
- Vidim, sine, tablu i znam da most ne valja, ali kako da dođem do kuće. Da obilazim 15 kilometara. Kada smo pravili ovaj most nije bilo predviđeno da po njemu idu traktori i džipovi, nego seljaci pešaci - kaže Petar Vesković iz sela Sirča, koji i po nekoliko puta dnevno pređe most na Moravi na kojem stoji poveća tabla koja upozorava da je objekt zabranjen za upotrebu.
Zoran Lešević, njegov komšija, priznaje da nije prijatno kada se čuje kloparanje daski pod točkovima mopeda.
- Ume i da zaljulja. Najneprijatnije je kada se nađete na mostu noću. Nigde svetla, reka huči, a most ljulja - kaže Lešević.
- Treba hvatati one što teraju traktore i kola preko mosta. Kada naiđe traktor, konstrukcija se ulegne za metar i po. Oni su most najviše i uništili. Pitanje je dana kada će sve ovo da pukne i ode u reku - dodaje Voja Radovanović.
- Upravo to je najveći problem i pravo je čudo da do sada niko na visećim mostovima nije stradao. Mostovi na Ibru, pre svega, postavljeni su pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka da povežu kuće i imanja seljaka i niko tada nije planirao opterećenje koje sada trpe. Zakon, međutim, sada jasno kaže da metar mosta mora da trpi 500 kilograma. Nema mosta u dolini reke koji to sada može da izdrži - kaže Goran Marenović, rukovodilac sektora za izvođenje tehničkih poslova u Direkciji za planiranje i izgradnju Kraljeva.
To opterećenje se umalo o glavu obilo gostima Mataruške Banje, pod čijom se težinom 1989. godine na Ilindenski sabor urušio stari viseći most, a desetine su tada završile u bolnici.
- Trenutno je najgora situacija u Bogutovcu, gde je most u izuzetno lošem stanju i gde smo započeli projekt reparacije. Međutim, ako se sami građani ne urazume, šta god da uradimo neće pomoći. To je most koji je pravljen kao pešački, a onda su meštani tamo gde su bile stepenice na desnoj strani, stavili prilaznu rampu za automobile. Šipke, rampe, polurampe koje mi postavljamo da sprečimo prolaz automobila i na ovom, ali i na drugim visećim mostovima, noću iseku i odnesu i onda dolazimo u paradoksalnu situaciju da se borimo sa ljudima koji sami srljaju u nesreću - kaže Marenović.
Kvadrat mosta 800 evra
- Grad nema para za putničke mostove, posebno u mestima gde na jednoj obali ima desetak kuća. Kvadrat mosta koji se sada grade na Ibru je 800 evra, što su ogromne pare. Iskreno mislim da je najbolje rešenje da se sa desne strane Ibra pre svega izgradi pristojan put i još jedan putnički most koji bi uz onaj u Mataruškoj Banji bio kopča za naselja sa leve i desne obale - kaže Marenović.
