Izvor: Southeast European Times, 03.Maj.2011, 00:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srednjovekovna kula simbol srpsko-grčkog prijateljstva

Nedavno renovirana Nebojšina kula u Beogradu simbol je balkanske solidarnosti.

02/05/2011

Igor Jovanović za Southeast European Times iz Beograda – 2.5.2011.

Predsednici Srbije i Grčke Boris Tadić i Karolos Papuljas otvorili su u petak (29. aprila) renoviranu Kulu Nebojša, jedan od najvećih srednjovekovnih spomenika u Beogradu. Njeno ime na srpskom znači neustrašivost i prkos.

Kula, deo srpskog srednjovekovnog utvrđenja Kalemegdana, takođe >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << je od posebnog značaja za kulturnu saradnju i prijateljstvo između Srbije i Grčke.

Ta građevina, koju su oko 1460. godine napravili Mađari da bi zaštitili Beograd od otomanskih armija, zauzima lokaciju bivšeg rimskog vojnog objekta, koji datira iz 1. veka naše ere. Kada su Otomani zauzeli Beograd 1521, Kula Nebojša je pretvorena u zatvor. Grčki pesnik i patriota Rigas Velestinlis, takođe poznat kao Riga od Fere, mučen je i ubijen u njoj 1798. godine.

Riga od Fere se smatra zagovornikom jake saradnje između balkanskih zemalja u borbi za oslobođenje od otomanske okupacije, što se može posmatrati kao preteča evropskog ujedinjenja. Prema legendi, njegove poslednje reči pred pogubljenje bile su: „Posejao sam, neka drugi žanju.“

Istovremeno, u očima Srba, kula je simbol otpora brojnim napadačima u turbulentnoj istoriji Beograda.

Današnja kula, visine oko 22 metra, pretvorena je u muzej sa četiri izložbene prostorije. Njena rekonstrukcija počela je u proleće 2009, a koštala je oko 2 miliona evra. Grčka je poklonila 1,4 miliona, što je najveća donacija za kulturu koju je Beograd ikada dobio.

Ponovnom otvaranju kule 29. aprila prisustvovali su predsednici Srbije i Grčke Boris Tadić i Karolos Papuljas, koji su rekli da je zgrada izuzetno važno mesto za kulturnu saradnju dve države i prijateljstvo dva naroda.

„Kula Nebojša postoji pet i po vekova i igrala je različite uloge u ovom gradu, imala je različite svrhe u našoj istoriji i sada postaje važno mesto povezanosti grčkog i srpskog naroda“, rekao je Tadić.

Papuljas je rekao da je renoviranjem kule takođe odata počast grčkom heroju. „On [Riga od Fere] je ideolog koji je dao svoj život za viziju nacionalne nezavisnosti balkanskih naroda i njihovog bratstva“, rekao je grčki predsednik, dodajući da je renoviranje zgrade bilo praćeno harmoničnim bilateralnom saradnjom.

Govoreći na tom događaju, beogradski gradonačelnik Dragan Đilas rekao je da Kula Nebojša ima veliki istorijski značaj, ne samo za Beograd, nego i za celokupan region, jer je „simbol borbe, osvajanja i ostvarivanja slobode“.

S obzirom da je pretvorena u muzej, Kula Nebojša sada ima izložbe na četiri nivoa. Na prvom nivou je smeštena sekcija koja ilustruje turbulentnu istoriju Beograda i same kule. Sledeća sekcija posvećena je Rigi od Fere, nakon koje posetioci mogu da vide deo posvećen Prvom srpskom ustanku protiv Turaka 1804. godine. Poslednja sekcija izložbenog prostora fokusirana je na srpsku i grčku istoriju posle nezavisnosti.

Osnova kule je u obliku osmougaonoika i ima debele zidove. Svaka strana ima otvore za topove, kojima može da se brani kula od napada sa vode i kopna. Tokom obnove arhitekte su se trudile da očuvaju svaki deo nasleđa stečenog tokom vekova, od ranih civilizacija koje su imale kontrolu nad njom.

Nastavak na Southeast European Times...