Izvor: RTS, 11.Sep.2013, 19:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srećo moja sto šesta
Po novom izveštaju UN, najzadovoljniji su stanovnici na Starom kontinentu, a među prvih pet čak tri zemlje su iz Skandinavije
Na listi 156 zemalja, po sreći stanovnika, Srbija je zauzela 106. mesto, mada je u odnosu na prethodni izveštaj zabeležila neznatni porast indeksa sreće za 0,063 poena.
Generalno gledano, pripadamo regionu tužnih. Bosna i Hercegovina je na 107. mestu, Bugarska na 144. poziciji, Mađarska na 110. mestu, a Makedonija na 118. Crna Gora je >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << malo bolje plasirana - na 80. je mestu, a zapadnije je još srećnije: Hrvatska je 58. na listi, a Slovenija 44.
Danci su i dalje najsrećniji narod na svetu. Slede ih Norvežani, Švajcarci, Holanđani i Šveđani, pokazao je novi izveštaj koji su za Ujedinjene nacije uradili istraživači sa kanadskih, američkih i britanskih univerziteta. Najnezadovoljniji su stanovnici Toga, Ruande, Burundija, Centralnoafričke Republike i Benina, prenosi "Volstrit džornal".
U obzir su uzeti ekonomski i socijalni faktori, a korišćeni su rezultati "Galupovih" anketa od 2010. do 2012. u kojima su pojedinci subjektivno ocenjivali osećaj sreće, da li imaju podršku društva kad im je potrebna i da li mogu slobodno da donose izbore.
Kao šest faktora koji doprinose osećaju blagostanja navedeni su: bruto društveni proizvod po stanovniku, očekivani životni vek, podrška drugih, sloboda ličnog izbora, velikodušnost i odsustvo korupcije.
Autori studije kažu da su ekonomski uslovi manje važni za osećaj dobrobiti nego faktori kao što su lična sloboda i socijalna podrška. Pet najsrećnijih zemalja nalaze se na Starom kontinentu, a čak tri u Skandinaviji, koja je poznata po jakoj socijalnoj zaštiti i progresivnim vrednostima.
Džon Helivel, počasni profesor ekonomije na kanadskom Univerzitetu Britanske Kolumbije i jedan od autora studije, rekao je da su iznenađeni promenama u odnosu na prethodni izveštaj.
"Od 150 zemalja, 60 je zabeležilo značajan porast indeksa sreće, ali 40 odsto je imalo veliki pad", rekao je Helivel.
Ukupno gledano, svet je za poslednjih pet godina postao „malo srećnije i velikodušnije mesto" naglasili su autori. Prethodni izveštaj se oslanjao na ankete iz perioda od 2005. do 2007. godine.
Indeks sreće je veoma porastao u zemljama Latinske Amerike, Kariba i istočne Azije, a pao na Bliskom istoku i Severu Afrike, što su istraživači povezali sa građanskim nemirima poslednjih godina. Subjektivan osećaj blagostanja opao je i u SAD, Kanadi, Australiji i na Novom Zelandu. Sjedinjene Države su pale na 17. mesto, a Kanada je ispala iz petorke najsrećnijih i sada je na šestom mestu.
Nizbrdo je krenulo i Grcima (70), Španiji (38), Italiji (45) i Portugalu (85) zbog krize koja je donela nezaposlenost. Boljitak su u odnosu na period pre pet godina osetili stanovnici Angole, Zimbabvea, Albanije, Ekvadora, Moldavije... Najsrećnija arapska zemlja su Ujedinjeni Arapski Emirati, koji se u ukupnom poretku nalaze na 14. mestu.
Poslednjih godina ekonomisti se zalažu za novi način merenja uspeha jedne zemlje i tvrde da podatak kao što je bruto društveni proizvod (BDP) ne odražava na pravi način okolnosti u nekoj zemlji. Umesto toga, pominje se bruto nacionalna sreća, novi indeks koji meri kvalitet života i blagostanje u širem kontekstu nego što to izražava BDP.
Izveštaj podstiče kreatore politike da sreća postane ključni cilj razvoja, jer, kako se navodi, „srećni ljudi duže žive, produktivniji su, više zarađuju i bolji su građani".
