Izvor: B92, 01.Jan.2024, 01:00
Srećna Nova 2024. godina!
Nova godina je tu. B92.net želi svima srećnu 2024. godinu, i da vam bude ispunjena zdravljem, srećom, ljubavlju i da savladate svaki izazov na koji naiđete.
U novu, 2024. godinu ulazimo sa verom i nadom da će narednih 366 dana biti vedriji, a premda je u prošloj godini bilo lepih stvari, ona je, nažalost, bila protkana izazovima, ali i nekim teškim trenucima.
Među najtežima bili su bez ikakve dvojbe masakr u OŠ Vladislav Ribnikar i ubistvo u Malom Orašju, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dva zločina koja su se dogodila u periodu između 3. i 4. maja.
Osumnjičeni za ubistvo u "Ribnikaru" K. K. 3. maja je ušao u školu i počeo da puca po đacima, osoblju. Tom prilikom je ubijeno 10 osoba, od toga devetoro dece i čuvar te ustanove. Policija je uhapsila maloletnog K. K. (14), a nedavno je pravosnažno podignuta optužnica i protiv njegovih roditelja.
Samo dan kasnije, U. B. (21) je 4. maja uveče otvorio vatru u selu Malo Orašje i tom prilikom usmrtio devet osoba, a više ih je ranio. Uhapšen je U. B. 5. maja u ranim jutarnjim satima, na putu ka Kragujevcu. Kako se ovo više nikada ne bi ponovilo, država je pokrenula akciju uklanjanja i uništavanja oružja, te su pojačane i policijske snage u školama u Srbiji.
Rat u Ukrajini i dalje traje, a kraj mu se ne nazire, ni posle skoro 800 dana. Ruska vojska je nedavno uspela da zauzme grad Marinka, ali su Ukrajinci uzvratili žestokim napadom na ruski grad Belgorod, koji se nalazi uz granicu sa Rusijom. Moskva je obećala osvetu, a vojni analitičari smatraju da će u narednom periodu biti žešća borbena dejstva.
Sukob Palestine i Izraela kulminirao je 7. oktobru. Naime, palestinska grupa Hamas izvršila masovni raketni napad na Izrael iz Pojasa Gaze i probila granicu, ubivši i otevši oko 200 ljudi u susednim izraelskim zajednicama. Izrael je pokrenuo uzvratne udare i naredio potpunu blokadu pojasa Gaze, u kojem živi više od 2 miliona ljudi, prekinuvši dotok zaliha vode, hrane i goriva. Eskalacija sukoba je rezultirala hiljadama ubijenih i povređenih na obe strane.
U Srbiji su 17. decembra održani vanredni parlamentarni, lokalni, pokrajinski i beogradski izbori. Lista "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane", osvojila je većinu glasova na svim izborima, a čeka se i dalje da li će se ići na nove izbore u Beogradu.
Takođe, Srbija je dobila organizaciju renomirane međunarodne izložbe EXPO 2027, koji će u velikoj meri uticati na razvoj i obnovu infrastrukture u Srbiji.
Pored prostora za "EXPO 2027", u neposrednoj blizini planirani su i novi nacionalni stadion, hoteli, izgradnja 1.500 stanova i komercijalnog prostora. Kako je planirano, ukupni izložbeni prostor u Beogradu trebalo bi da iznosi 113 hektara, a sam izložbeni prostor 83 hektara. Ukupan procenjeni ekonomski efekat "EXPO 2027", kako su istakli zvaničnici, iznosiće 1,1 milijardu evra.
Očekuje se da se na izložbi predstavi više od 100 zemalja, a procenjuje se da bi ukupan broj posetilaca na "EXPO 2027" trebalo bi da dostigne četiri miliona.
Krajem oktobra 2023. pušten je u rad sistem "Pronađi me", poznat i pod imenom Amber alert, koji služi za hitno obaveštavanje javnosti u slučaju nestanka maloletnog lica.
Na jesen 2023. počeo je i obavezan skrining na spiralnu mišićnu atrofiju (SMA) o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Tenzije na Kosovu i Metohije su obeležile i 2023. godinu, a posle nekoliko upada jedinica ROSU na sever pokrajine i maltretiranja Srba, situacija je kulminirala u selu Banjska, kada je ubijeno troje Srba u sukobu sa tzv. Kosovskom policijom. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tada je rekao da Srbi koji su poginuli na KiM za njega nikada neće biti teroristi.
"To su porodični ljudi. Očevi", istakao je tada Vučić.
Pored toga, Srbije i Kina potpisale su sporazum o slobodnoj trgovini koji obuhvata potpuno ili postepeno ukidanje carina za 10.412 srpskih i 8.930 kineskih proizvoda. Sporazum bi trebalo da stupi na snagu pre juna 2024. godine. To je prvi sporazum o slobodnoj trgovini koji je Kina potpisala sa nekom zemljom iz Centralne i Istočne Evrope, čime je Srbija postala 29. država sa kojom Kina ima takav ugovor.
Trgovinski dogovor podrazumeva da će za više od 60 odsto robe na listi carine biti u potpuno ukinute kada ugovor stupi na snagu. Za više od 16 odsto proizvoda sa liste carinske tarife postepeno će se ukidati i biće ukinute za pet godina. Gotovo 10 odsto proizvoda obe strane za 10 godina će se izvoziti potpuno bez carina, oko četiri odsto za 15 godina. Za nešto manje od 10 odsto njih će carine nastaviti da važe i posle primene sporazuma. Prošle godine Srbija je iz Kine uvezla robu vrednu 4,98 milijardi dolara, a izvezla robu više od četiri puta manje vrednosti - 1,17 milijardi dolara.
Ttreba napomenuti da je početkom decembra pušten u rad gasni interkonektor između Srbije i Bugarske, čime je, pored gasovoda Balkanski tok, obezbeđen još jedan pravac snabdevanja tim energentom i povećana energetska sigurnost građana i privrede. Kapacitet mu je 1,8 milijardi kubnih metara gasa, što čini oko 60 odsto sadašnjih potreba Srbije za tim energentom koji će dolaziti iz različitih izvora - Azerbejdžana, Kaspijskog regiona kao i preko terminala za tečni prirodni gas (LNG) u Aleksandropolisu u Grčkoj. Sa Azerbejdžanom je dogovorena isporuka gasa tim interkonektorom do 400 miliona kubnih metara godišnje do 2024. godine, a nakon toga te količine mogu biti i tri puta veće.
Srbija je u junu 2023. sa Mađarskom potpisala sporazum o gradnji naftovoda od mesta Alđe do Novog Sada, čime će se povezati sa naftovodom Družba, najdužim na svetu, koji se proteže na 4.000 kilometara između Rusije i Nemačke. Izgradnja naftovoda Mađarska-Srbija proglašen je prioritetnom investicijom i trebalo bi da počne da se realizuje krajem sledeće godine i završi u roku od 12 do 24 meseca. EU je krajem 2022. uvela sankcije na transport ruske nafte morski putem zbog čega Beograd više nije mogao da je nabavlja Jadranskim naftovodom (JANAF), iz luka u Hrvatskoj, već se oslonio na derivate iz drugih zemalja. Srbija ruskom naftom zadovoljavao 16 odsto potreba, skoro polovina potrebnih količina nabavlja iz Iraka, dok je 23 odsto iz sopstvenih izvora.
Nastavljena su suđenja grupi Veljka Belivuka, a počeo je i proces protiv Mike Aleksića. Takođe, Apelacioni sud ukinuo je presudu kojom je Zoran Marjanović osuđen na 40 godina robije zbog ubistva pevačice Jelene Marjanović.
Severnu Makedoniju je početkom decembra potreslo svirepo ubistvo 14-godišnje devojčice Vanje Đorčevske iz Skoplja, posebno zbog činjenice da je među petoricom osumnjičenih i njen otac.
Vanja je kidnapovana 27. novembra u svojoj zgradi, kada je pošla u školu, a prvoosumnjičeni je Lj. P, kontroverzni biznismen, političar, protiv koga je policija ranije podnela brojne krivične prijave koje nisu procesuirane. Nakon što je u blizini Skoplja pronađeno telo devojčice, on je pobegao u Tursku, preko Srbije i Bugarske.
Uhapšen je u turskom gradu Balikesir i trenutno je u ekstradicionom pritvoru. Isti osumnjičeni terete se da su prethodno kidnapovali i ubili 74-godišnjeg frizera Panča Žežovskog iz Velesa, jer je odbio da im da automobil za kidnapovanje devojčice. U javnosti se odgovornost za zločin pripisuje nefunkcionalnom pravosuđu.
Američka ambasadorka u Skoplju Angela Ageler rekla je da je devojčica "platila cenu, jer su institucije ostavile kriminalce koji su ubili dete da slobodno šetaju".
"Znalo se da su kriminalci, da su nasilni, a nisu bili hapšeni i gonjeni za prethodne zločine", kazala je Ageler.
Milo Đukanović (61), koji je više od tri decenije dominirao političkom scenom Crne Gore, poražen je u aprilu u drugom krugu predsedničkih izbora od Jakova Milatovića (37), mladog ekonomiste iz političke grupacije u usponu, Pokreta Evropa sad (PES). Na izborima je protiv Đukanovića i njegove Demokratske partije socijalista (DPS) na strani Milatovića bila celokupna opozicija.
Đukanović je prihvatio poraz, predao vlast i povukao se i sa funkcije predsednika DPS, ostavljajući je mladim kadrovima. Usledili su vanredni parlamentarni izbori 11. juna, na kojima je pobedio vanparlamentarni Pokret Evropa sad Milojka Spajića, takođe mladog ekonomiste koji je zajedno sa Milatovićem lansirao popularni paket ekonomskih mera koji je doveo do povećanja zarada.
Spajić je na izborima osvojio 25 odsto glasova, posle čega su usledili dugi i teški pregovori o formiranju vlade. Nova crnogorska vlada izabrana je u Skupštini 30. oktobra. Uprkos protivljenju zapadnih partnera, u vlast su ušle i prosrpske stranke, članice nekadašnjeg Demokratskog fronta, iako je Spajić isključivao takvu mogućnost, a lider Nove srpske demokratije Andrija Mandić izabran je za predsednika parlamenta.
Šefovi država i vlada članica EU odlučili su na samitu 14. decembra da pristupne pregovore sa Bosnom i Hercegovinom otvore kada ta zemlja ispuni kriterijume za članstvo. Evropski savet je pozvao Evropsku komisiju da ga do marta 2024. izvesti o stepenu usklađenosti BiH, radi donošenja takve odluke. Do poslednjeg dana se spekulisalo da će BiH dobiti otvaranje pristupnih pregovora, iako je holandska vlada ranije saopštila da će biti protiv, pošto je BiH ispunila svega dva od 14 prioriteta iz Mišljenja Evropske komisije.
Isticanje zastave Izraela na zgradi Ministarstva spoljnih poslova u Zagrebu, posle napada Hamasa 7. oktobra, ponovo je ukazalo na jaz između predsednika Zorana Milanovića i premijera Andreja Plenkovića, posebno u spoljnoj politici, gde im se nadležnosti preklapaju. Ono što je za šefa vlade bio gest solidarnosti sa Izraelom, za šefa države bio je "idiotski potez".
Premijer ističe da Izrael "ima pravo da se brani" ,a predsednik da nema pravo "na "osvetu i masakr". Uz Izrael i SAD, Hrvatska je bila jedna od 14 zemalja koje su u Generalnoj skupštini UN 27. oktobra glasale protiv rezolucije kojom se tražilo humanitarno primirje i zaustavljanje neprijateljstva u Gazi. Za vladu je to bilo opravdano, jer se u tekstu ne spominju ni Hamas ni pokolj civila, a za predsednika nedopustivo, jer je Hrvatska obeležena kao protivnik mira.
Srpski sportisti su i ove godine imali sjajne i zapažene rezultate.
Prednjačio je Novak Đoković, a kao potvrda toga je i anketa časopisa "Ekipa", koji je imenovao srpskog tenisera za najboljeg sportistu sveta. I ne samo to, pokazao je da je najbolji, možda najbolji ikada... A kakva "godina zlatna groznica" ga čeka u 2024, pročitajte na B92.net.
Nikola Joklć demonstrirao je da je najbolji košarkaš, tako što je Denver Nagetse odveo do prve NBA titule u istoriji tima, a on je zbog svojih izuzetnih igara osvojio naslov najkorisnijeg igrača finala.
Međutim, njegova odluka da ne nastupi za reprezentaciju Srbije na Svetskom prvenstvu na Filipinima razočarala je mnoge. Igre Srbije u grupnoj fazi nisu obećavale puno, ali su "orlovi" uspeli da podignu formu, formiraju zajedništvo i predvođeni Bogdanom Bogdanovićem stignu do finala SP, ali smo na našu veliku žalost, morali da se uz suze zadovoljimo srebrom posle poraza od Nemačke. Malo je falilo da "Orlovi" budu zlatni, ali njihovo srebro, iako zvuči kao otrcana floskula, stvarno je imala zlatan sjaj. Posebno u prilog tome idu svi pehove ekipe, od Boriše Simanića koji je ostao bez bubrega posle naizgled bezazlenog duela, do povreda Alekse Avramovića, Filipa Petruševa i Ognjena Dobrića.
Srpska atletičarka Ivana Španović oduševila je celu naciju tako što je osvojila zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu u atletici, te sa velikim nadama očekujem njen nastup na predstojećim Olimpijskim igrama koje su na programu od 26. jula 2024. godine u Parizu.
Fudbaleri Crvene zvezde plasirali su se u Ligu šampiona, ali i pored toga što je u prvom meču, kada su u sred Mančestera poveli protiv Sitija, delovalo da će ova sezona biti nešto posebno, srušili su se snovi. Pet poraza i jedan nerešeni meč nisu bili dovoljni da se "prezimi" u Evropi, a ovako je izgledao srpski fudbal u 2023.
Košarkaši Partizana bili su na korak od Fajnal fora, ali su se tome isprečili nesmotren potez Kevina Pantera, bezobrazluk Serhija Ljulja i trojka Najdžela Vilijamsa Gosa u trećoj utakmici serije u Štar Areni. U tom trenuktu, sve se promenilo, što je Real iz Madrida iskoristio za prolazak u sledeću rundu takmičenja.
Da ironija bude veća, upravo je "Kraljevski klub" zatim i osvojio Evroligu, a titulu je doneo baš Ljulj.
Opširnije o tome kako je izgledala sportska 2023. godina, bukvalno od A do Š, pogledajte opširnije u tekstu na B92.net.
U 2024. nas čeka svašta nešto, Novak napada grenslemove i olimpijsko zlato, zajedno sa Ivanom Španović, košarkašima... Fudbaleri Srbije obezbedili su plasman na Evropsko prvenstvo u Nemačkoj, tako da i tu tinja nada da možemo do ozbiljnijeg uspeha na EURO 2024.
Spremite se, 2024. je krcata.
Broje poznate ličnosti preminule su 2023. godine, a menju njima su bili Tina Tarner, Metju Peri, Šinejd O Konor, Lisa Mari Presli, Silvio Berluskoni, Henri Kisindžer, Li Kećang, Jevgenij Prigožin, Pako Raban, Dik Marti, Marti Ahtisari, Džef Bek, Teodor Kačinski, Toto Kotunjo, Džeri Springer, Muhamed el Fajed, Bobi Čarlton, Tomi Sajzmor, i dr.
Srbiju i region napustili su u 2023. Žarko Laušević. Branka Veselinović, Milan Milutinović, Ištvan Pastor, Mirko Novosel, Petar Porobić...
Rat u Ukrajini i dalje besni, a po svemu sudeći, poslednji žestoki okršaju upućuju na to da mu se kraj ne nazire skoro. Čak je i predsednik Rusije Vladimir Putin u nedavnom obraćanju naciji, odgovarajući na pitanja građana više od četiri sata, kazao da se ciljevi te zemlje "nisu promenili".
Pored rata i nedavne nestašice jaja, Rusiju očekuju i predsednički izbori 2024. godine, a Putin je već rekao da će se kandidovati.
Politički analitičari smatraju da uprkos svemu izvesna pobeda Putina, što potvrđuju održani regionalni i opštinski izbori, na kojima je Jedinstvena Rusija, stranka ruskog predsednika, osvojila većinu glasova.
Pored toga, oči sveta će biti 5. novembra u Sjedinjene Američke Države, koja će birati predsednika.
Mnogi smatraju da će to u velikoj meri uticati na tok svetske politike, a atmosfera pred izbore postaje sve zanimljivija, posebno posle odluka država Kolorado i Mejn, koje su izbacile Donalda Trampa iz izborne trke, jer, kako kažu, ne ispunjava uslove. Mičigen je, sa druge strane, odbacio pokušaj uklanjanja bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa sa glasačkih listića na predsedničkim izborima 2024. godine.
Meseci pred nama daće nam odgovor na to da li će Tramp uopšte moći da se kandiduje, ali nas svakako očekuje više nego zanimljiva izborna trka.
Kosovo i Metohija i dalje ostaje u žiži naše, ali i svetske javnosti. Francusko-nemački plan za rešavanje pitanja KiM nije naišao na odobravanje, a tenzije u pokrajini koje podižu akcije ROSU na severu KiM, među kojima je i nedavni upad u hotel "Rajska banja", i dalje su tu.
Čak je predsednik Srbije Aleksandar Vučić gostujući na TV Prva naveo da nas čeka teških šest meseci, odnosno da najjače pritiske očekuje u januaru i februaru.
Takođe, očekuje se da se krajem februara, krajem marta formira nova Skupština Srbije.
Treba napomenuti da nas i u 2024. godini čekaju radovi na izgradnji i renoviranju brojnih saobraćajnica u Srbiji, vidljivi rezultati u gradnji beogradskog metroa, otvaranje novih fabrika i novih radnih mesta, rast životnog standarda, odnosno povećanje plata i penzija, kako je i najavljeno ranije.
Ostaje da vidimo šta će nam doneti 2024. na domaćem i svetskom planu.
Do tada, sve najbolje i puno zdravlja, sreće, ljubavi i uspeha.
Zahvaljujemo vam se što ste bili uz nas i čitali nas u 2023. godini.
Svakako se vidimo u 2024, na istom mestu u svako vreme.
Vaš B92.net
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
