Izvor: Blic, 01.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sreća na određeno vreme
Sreća na određeno vreme
Bolesnom beskućniku Vladici Vojinoviću, koji je prošle zime tražio da ga vrate u zatvor pošto nije mogao da izdrži hladnoću na ulici, posle pisanja 'Blica' život se pretvorio u bajku. Zaposlio se kao čistač i dobio platu od 12.000 dinara. Ali to je kratko trajalo i dvadesetšestogodišnji Vladica Vojinović je ponovo beskućnik. Strahuje od zime i smrzavanja.
Radio je u komunalnom preduzeću, ali imao je ugovor na određeno vreme koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nije produžen. Sreća je kratko trajala i morao je da napusti iznajmljenu sobu sa kupatilom u Novom Selu. Više nije mogao da računa na 'jelo i kupanje svaki dan'.
Bez igde ikoga Vlada se vratio ranijim navikama. Od starog dušeka i kartona napravio je ležaj. Sa đubrišta je doneo rasklimatani stočić, a kamen mu je stolica u napuštenoj prodavnici 'Kluza' u centru grada.
Jede kad stigne. Ima dana kad ništa ne okusi.
- Želeo bih da radim, ne izbegavam posao - kratko kaže Vlada.
Ovaj niški beskućnik, kako je 'Blic' već pisao, od svoje dvanaeste godine nema krov nad glavom. Otac mu je umro, majka se preudala. Socijalni stan oduzeli su mu opštinari. Živeći kao lutalica navukao je mnoge boleštine.
Kada je svojevremeno izdržao kaznu zatvora zbog sitnih krađa, Vlada je tražio da ostane u zatvoru. Obrazložio je da tamo ima redovnu hranu, kupanje i topli smeštaj.
- Imam bolesne bubrege i pluća. Prestao sam da uzimam lekove. Kako da pijem lekove kada je propisano da se uzimaju posle jela? Ne jedem danima. Što neko ne izmisli lekove pre jela ili bez jela - pita Vlada. O. Milijić
