Izvor: Politika, 17.Jun.2015, 15:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srebrenička rezolucija „plagijat” one o Ruandi
Da li pretnja Ćamila Durakovića pruža veći manevarski prostor Aleksandru Vučiću
Aleksandar Vučić još nije saopštio hoće li na dvadesetu godišnjicu Srebrenice stajati rame uz rame sa nekim od najuticajnijih svetskih političara, ali mu je Ćamil Duraković možda skratio muke porukom da ne dolazi u Potočare ako Naser Orić 11. jula bude u zatvoru. Kako god da prelomi, srpski premijer naći će se između čekića i nakovnja kritike, bilo u zemlji bilo kod zapadnih saveznika. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Načelnik Opštine Srebrenica svojim „ultimatumom” mu je možda i nehotice u kritičnom trenutku dao veći manevarski prostor.
Duraković ide i korak dalje – strahuje da bi britanska rezolucija o Srebrenici mogla da bude neka vrsta prevare, zamazivanja očiju Bošnjacima, po principu „dajte nam Orića, evo vam rezolucija”.
Koliki je domet ovog dokumenta, šta preti onima koji bi i posle zabrane poricanja genocida osporavali razmere zločina i da li će se ubuduće o Srebrenici govoriti kao o Holokaustu? Hoće li biti sankcionisani svi međunarodni eksperti koji se ne slažu sa presudom Međunarodnog suda pravde o Srebrenici?
Američkianalitičar Edvard Herman u knjizi „Masakr u Srebrenici: dokazi, kontekst, politika” navodi mnoge slabosti u argumentaciji sudija Haškog tribunala i kritikuje to što se isti standardi neće primeniti u slučajevima gde su Amerika i Velika Britanija počinile agresiju i pobile veliki broj civila, kao u Iraku. Poziva se i na izjavu Madlen Olbrajt u vreme dok je bila ambasadorka SAD-a u UN. Na pitanje novinarke televizije „Si-Bi-Es” da li je „cena” od pola miliona umrle iračke dece kao direktne posledice ekonomskih sankcija nametnutih ovoj zemlji 1990. godine bila „isplativa” (što je više dece nego što je ubijeno u Hirošimi), Olbrajtova je odgovorila da je „vredno toga”.
Herman optužbe da se bavi „istorijskim revizionizmom” i „poricanjem genocida” smatra „duboko političkim”. Amerikanac Filip Korvin, koji je 27 godina radio u Ujedinjenim nacijama, a u vreme događaja u Srebrenici bio civilni koordinator misije UN u BiH i najviši politički službenik UN u Sarajevu, smatra da činjenice govore da je broj od osam hiljada ubijenih, kojom se najčešće manipuliše u međunarodnoj zajednici – neodrživo preterivanje.
„Ne bi bilo preterano reći da su neki novinari i ambiciozni političari načinili karijere kao promoteri ove optužbe”, ocenjuje Korvin. Prema njegovim rečima, autori niza izveštaja o Srebrenici u UN i van njih, brižljivo su izbegavali da intervjuišu one poznavaoce koji bi rekli ono što oni nisu želeli da čuju.
„Na primer, autori prvog opsežnog izveštaja UN o Srebrenici, izdatog u jesen 1999. sa naslovom ‘Pad Srebrenice’, nikada nisu intervjuisali mene, iako sam bio visoki zvaničnik UN u Bosni u vreme preuzimanja Srebrenice. Nisam bio jedini koga su zanemarili ovi sastavljači politički korektne istorije”, kaže Korvin.
Bivši ministar spoljnih poslova SRJ Vladislav Jovanović kaže da ima mnogo genocida koje je pokrila tama, o kojima ne želi da se priča, i poredi Srebrenicu sa Katinskom šumom, gde je ruska policija ubila 22.000 poljskih vojnika, što niko nije ni pokušao da kvalifikuje kao genocid, pa čak ni Poljska. Masakr u Srebrenici je neoprostiv i treba da budu procesuirani krivci, ali to, prema Jovanovićevom mišljenju, nije genocid, jer u Srebrenici je namera bila osvetnička, što je takođe nedopustivo, ali nije bilo ubijanja žena i dece. Prema njegovim rečima, jedna od najspornijih tačaka britanske rezolucije jeste insistiranje da se zabrani svako poricanje genocida. „Stvara se nedodirljiva mantra –ne smete da sumnjate. To je strašno. Presuda Haškog tribunala o genocidu samo znači da je presuđeno u sudskom smislu. Ne mogu se zatvarati usta ljudima da politički misle o bilo čemu. To je završen proces za pravosuđe, ali nije za dalje preispitivanje, jer ljudski um mora stalno da ide napred. To poništava svu teoriju o ljudskim pravima”, smatra Jovanović.
Srpski zvaničnici sebi ne bi mogli da dopuste da povodom britanske rezolucije kažu ono što je turski predsednik Erdogan rekao posle izglasavanja Rezolucije o genocidu nad Jermenima u Evropskom parlamentu ove godine: da će mu „na jedno uvo ući, a na drugo izaći”. Bivši ambasador SRJ u UN Pavle Jevremović kaže da je veoma važno da Srbija pitanju o rezoluciji UN priđe odmereno, te da se diplomatskom akcijom dođe do prihvatljivijeg teksta, ali bez uticaja dnevne politike.
„Biće debata povodom rezolucije i logično je da neko od članova može prećutno ili u dogovoru sa nama da izađe sa amandmanom koji će otkloniti nedoumice koje bi bile provokativne za nas ili za bilo koga u regionu”, kaže Jevremović.
Predsednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun smatra da je nacrt rezolucije „pokušaj zloupotrebe jednog zločina u političke svrhe”.
„Posle 20 godina ništa se nije promenilo. Brisel, London i Vašington ili nemaju dovoljan politički osećaj ili nemaju potrebu da svojim kapacitetom i autoritetom zaista doprinesu pomirenju u BiH”, ocenio je Drecun, koji smatra da je u nacrtu iskazan jednostran pristup, budući da se ne obraća pažnja na zločine koje su muslimanske snage počinile nad srpskim stanovništvom.
Pisci nacrta rezolucije o Srebrenici skoro da su prepisali Rezoluciju 2150 o Ruandi, koju je Savet bezbednosti doneo povodom 20 godina od zločina u toj zemlji. I tamo piše da se bezrezervno osuđuje svako poricanjeovoggenocidai da se pozivaju države članice UN da razvijuobrazovneprograme koji će usaditi budućim generacijamalekcijamaizgenocida,kako bi se pomoglosprečavanju budućih genocida. Doslovno se upotrebljavaju iste formulacije, samo što umesto Ruanda stoji Srebrenica. „Pozdravljaju se napori država članica da se krivično gone optuženi za genocid, pozivaju se države kojejoš nisuratifikovale Konvenciju o sprečavanjui kažnjavanjuzločinagenocida ili joj pristupile da to što pre urade i da, gde je to potrebno, promene nacionalno zakonodavstvokako bi ispunili svoje obaveze kao članiceUN”.
Jelena Cerovina
