Izvor: B92, 11.Jul.2015, 08:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srebrenica: Holandski bataljon " krivci ili žrtve
Srebrenica i zločin koji se pre 20 godina dogodio ubraja se u teške teme i u Holandiji, holandskim vojnicima je prikačen etiket kukavica, a jedna vlada je pala.
Holandija je izgubila tužbu koju su podneli porodice stradalih... Zbog onoga što se jula 1995. godine dogodilo, neki pripadnici holandskog bataljona su sami sebi presudili.
Već 20 godina holandska javnost se bavi odgovornošću svoje države za zločin u Srebrenici.
Holandski dnevnik "Alhemajne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dahblad" nedavno je objavio vest za koju tvrdi da otkriva najveću misteriju o padu Srebrenice.
Pod naslovom "Holandija mora pozvati SAD na razjašnjenje", list je objavio da su SAD, Francusku i Veliku Britaniju, u leto 1995. godine tajnim sporazumom uskratili obećanu vazdušnu podršku holandskom bataljonu UNPROFOR-a u Srebrenici i da vlada Holandije nije znala za taj "tajni sporazum" velikih sila.
U martu 1993. građani Srebrenice oteli su francuskog generala Filip Morijon. Uslov za njegovo puštanje je bilo da Srebrenicu štitite mirovnjaci UN. Srebreničani su to obećanje i dobili. Nakog ovog događaja, Srebrenica i još pet gradova u BiH proglašeni su za “bezbedne zone” pod zaštitom Ujedinjenih nacija.
Holandskim vojnicima, pod komandom Toma Karemansa, je pripalo da brinu o Srebrenici.
U izveštaju koji ne zahtev holandkse vlade uradio profesor Hansa Bloma sa Instituta za ratnu dokumentaciju, i koji ima 7.600 strana, navodi se da su Holanđani bili gurnuti u Srebrenicu nakon što je kanadska vlada odlučila da povuče svoje trupe.
"Odmah po dolasku našli su se u čudu, jer je realnost bila daleko od onoga što su očekivali: oblast nije bila demilitarizovana, a trupe bosanskih Srba nisu se povukle. Rečeno im je da dolaze u bezbednu zonu, a zona ne samo da nije bila demilitarizovana, nego su stalno dolazili i novi kontingenti oružja. Muslimanska vojska je redovno provocirala srpske snage, napadali su njihova mesta i ubijali srpske civile i često se dešavalo da napadaju sa položaja u neposrednoj blizini holandskih vojnika kako Srbi ne bi mogli da odgovore”, napisao je profesor Blom u svom izveštaju.
Pored Blomovog izveštaja, na kojem je radio punih šest godina, još jedan izveštaj je u stručnoj javnosti dobili epitet najobjektivnijeg. To je izveštaj koji je uradio Dion van den Berg, predstavnik nevladinog Međucrkvenog mirovnog saveta, objavljen u studiji "Srebrenica - genocid koji nije bio sprečen".
Upravo ova dva izveštaja se razlikuju po pitanju odbrane Srebrenice i važnosti sastanka koji se dogodio u večernjim satima 3. jula 1995. Tada je održan sastanak između komandanta bošnjačkih snaga u Srebrenici Ramiza Bećirovića i komandanta holandskih trupa generala Tona Karemansa.
Dion van den Berg kaže da je do sastanka došlo na inicijativu Bošnjaka nakon što su tog jutra srpske snage zauzele jedno osmatračko mesto UN. Van den Berg kaže da se radilo o neformalnom dogovoru o kome je saznao od prevodioca na tom sastanku i da ne zna da li su za njega znali zvaničnici UN u Sarajevu ili bosanska vlada. Kada je došlo do napada, Bošnjaci su se odupirali, dok su Holanđani ostali u bazi, čime su prekršili neformalni dogovor.
General Karemans je zatražio od NATO da bombarduje srpske položaje, ali su UN blokirale taj zahtev jer su smatrale da holandske trupe nisu ugrožene.
Profesor Blom, s druge strane, smatra da se ovom sastanku davao preveliki značaj i da je on imao negativne posledice po odbranu Srebrenice, jer su Bošnjaci verovali da će ih UN štiti.
"Osim toga, taj sastanak se odnosio više na Goražde nego na Srebrenicu. Prema našim saznanjima, Naser Orić, koji je u to vreme već bio prebegao u Tuzlu, obavešten je o sastanku i bio je veoma skeptičan", neveo profesor Blom.
Holandski bataljon u sastavu UNPROFOR-a u Potočarima, Srebrenica, trebalo je da formacijski ima oko 700 vojnika. Međutim, bilo ih je svega 460.
U izveštaju profesora Bloma se navodi da su čitavoj situaciji pogodovali i loši odnosi unutar holandskog kampa.
"Kada su dolazili, oni su bili veoma srećni jer im je rečeno da će biti uključeni u humanitarnu akciju, da će pomagati ljudima. Susreli su se sa surovom stvarnošću. U samoj enklavi vladala je netrpeljivost koja je kulminirala ubistvom holandskog vojnika Raviva van Rensena od strane Bošnjaka. Sve je to dovelo do nezainteresovanosti Holanđana da se aktivnije uključe u odbranu".
Uz sve to, pitanje je da li je holandski bataljon uopšte bio spreman, obučeni naoružan da bilo koga odbrani.
Bataljon je trebalo da bude opremljen, a to je izostalo, sa: oklopnim transporterima sa topovima, protivoklopnim raketama, minobacačima, teškim mitraljezima.
Naoružanje je izostalo jer su Ujedinjene nacije smatrale da bi formacijsko teško naoružanje "provociralo" trupe generala Ratka mladića.
Takođe, veći deo vojnika je deo bio neiskusan i neuvežban, bez borbenog iskustva.
Snage bosanskih Srba počele su napad na Srebrenicu 6. jula 1995. i završio se pet dana kasnije ulaskom generala Ratka Mladića u grad.
Holandski bataljon Ujedinjenih nacija bio je stacioniran u enklavi u vreme napada srpskih snaga. Baza se nalazila u Potočarima.
Pred ofanzivom Vojske Republike Srpske i činjenisom da da je Srebrenica pala pod kontrolu srpskih snaga, hiljade Bošnjaka pobeglo je u Potočare, kako bi potražili zaštitu u bazi UN-a.
Do večernjih sati 11. jula 1995. u Potočarima se okupilo između 20.000 do 25.000 izbjeglica. Nekoliko hiljada ušlo i u samu bazu. Među nima je bilo i oko 300 muškaraca. Ostali subili smeštni po obližnjim fabrikama i poljima.
13. jula 1995. holandski bataljon naredio svima koji nemaju legitimacije UN-a da bazu napuste.
U roku od nekoliko dana enklava je postala ispražnjena od Bošnjaka, pa je zaštićena zona izgubila svoju svrhu. Nakon pregovora između UNPROFOR-a i VRS, 21.7. holandski bataljon je napustio enklavu, a prethodno je održana manja svečanost kojoj su prisustvovali Karemans i Mladić.
Holandski bataljon je bio slabo opremljen, ali je pitanje i da nije bilo tako, da li bi mogao više da učini. Oružani otpor bi značio eskalaciju sukoba koju niko u UN-u nije želeo.
Ostaje pitanje da li je holandski bataljon mogao da bude oštriji. Mnogi misle da je mogao jer je slučaj dobija posebnu dimenziju kada se uporedi sa situacijom u kojoj su se našli Srbi iz Knina. Kada su Hrvati okružili Knin, hiljade srpskih civila tražilo je zaštitu u bazi kanadskih plavih šlemova. Hrvati su zatražili da im se isporuče svi muškarci. Kanadski komandant je odgovorio sa "Ne!".
Holandski bataljno je zatražio vazdušne udare NATO-a, na koje je i imao pravo. Međutim, NATO i UN morali su da se slože oko upotrebe avijacije. NATO je pristao na vazdušne udare; Jasuši Akaši, glavni čovek UN-a za BiH nije.
Da su bili u puinom sastavu, opremljeni i da su usledili ozbiljni udari NATO avijacije, pitanje je da li bi Mladić nastavio sa ofanizvom, osvajanjem Srebrenice i da li bi došlo do zločina.
U već pomenutom izveštaju profesor Blom je naveo.
"Srebrenica je bila prepuštena sama sebi - i 200 holandskih vojnika. Od 200 vojnika koji su bili u oblasti, svega njih 100 je bilo operacionalno. S druge strane, Mladić je imao između 1.500 i 2.000 dobro obučenih, naoružanih i motivisanih vojnika. Holanđani su dobili naredbu da ne odgovaraju ukoliko ne budu direktno napadnuti. To je znao i general Mladić koji je strogo pazio da prilikom zauzimanja Srebrenice ne dođe u sukob sa holandskim snagama. Holandske trupe brojčano nisu bile dovoljne ni za zaštitu ni za odbranu".
Okružni sud u Hagu je jula 2014. delimično uvažio tužbu majki i udovica žrtava u Srebrenici protiv države Holandije i njenih vojnih snag.
Sud je odlučio da je Holandski bataljon odgovoran za smrt Srebreničana koji su se u julu 1995. godine nalazili u baz UN u Potočarima.
Sud u Holandiji je pre tri meseca presudio da general u penziji Tom Karemans koji je komandovao holandskim mirovnjacima u Srebrenici ne bude krivično gonjen. U odluci vojnog odeljenja višeg suda u Arnemu navodi se da Karemans ne može da bude krivično gonjen na osnovu komandne odgovornosti.
Holandska nevladina organizacija ACOM sprovela je istraživanje koje je pokazalo da je do 10 pripadnika holandskog bataljona koji je bio u Srebrenici izvršilo samoubistvo, a da ih je oko 70 odsto u međuvremenu napustilo vojsku, zbog nametanja osećaja krivice.
Advokati i dobrotvorne organizacije koji pomažu bivšim pripadnicima oružanih snaga kažu da su narkomanija, kriminal i različiti oblici nasilničkog ponašanja mnogo rasprostranjeniji među vojnicima koji su služili u Srebrenici, nego među veteranima drugih misija UN.
