Izvor: Southeast European Times, 12.Jul.2011, 23:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srebrenica: 16 godina kasnije

Članovi porodica tuguju dok se 600 žrtava sahranjuje na 16. godišnjicu najgoreg masakra u Evropi posle Drugog svetskog rata.

12/07/2011

Bedrana Kaletović za Southeast European Times iz Sarajeva – 12.7.2011.

Kada je sa svojim sinom Samirom u Potočarima, na mestu gde su se rastali 1995. godine, obećavajući jedno drugom da će se ponovo videti. U ponedeljak, 11. jula, Kada je tu sahranila svog sina, a zemlja je prekrila sve njene majčinske nade. >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times <<

„Leš je nepotpun, mnoge njegove kosti nedostaju i zato mi je forenzički [tim] rekao da sačekam sa sahranom mog Samira, ali ja nisam mogla više da čekam. Sama sam, nemam nikoga ko bi mogao da sahrani Samira ako ja živa ne dočekam taj dan. Želim da znam gde počiva“, izjavila je kroz suze Kada za SETimes.

Nedaleko od nje, Mejrema Ibrić oplakuje svog brata. Mejrema je imala samo osam godina kada su se rastali. Sada ga se jedva seća.

„On je nestao, a nisam imala vremena ni da ga bolje upoznam. Danas sam ovde, zajedno smo poslednji put“, kaže Mejrema.

U Potočarima, na mestu masakra iz 1995. godine i groblju ubijenih Bošnjaka, ovo je najtužniji dan u godini. Više od 600 osoba u ponedeljak je tu pronašlo svoj konačni mir, a 164 njih mlađe je od 18 godina.

„Danas je dan tišine. Naša je odgovornost da kaznimo počinioce zločina, damo ovim porodicama snagu da nastave dalje i obećamo sebi bolju budućnost, u kojoj komšije neće ugrožavati jedni druge. U ovoj tišini treba da pronađemo dom za izgradnju bolje budućnosti“, rekao je hrvatski predsednik Ivo Josipović.

Hiljade ljudi prisustvovalo je sahrani. [Bedrana Kaletović/SETimes]

„Izgubila sam sve. Gledala sam kako moji najdraži umiru i dok smo napuštali Potočare 1995. godine verovala sam da će neko od njih preživeti. Niko nije ostao živ, ovde sam da im kažem zbogom i da se rastanemo još jednom“, rekla je Zejna Huskić.

Otprilike 40.000 članova porodica, prijatelja i komšija žrtava pridružilo se lokalnim predstavnicima i predstavnicima međunarodne zajednice na ceremoniji u ponedeljak.

„Tugujemo za žrtvama koje su sahranjene i onima koje tek treba da budu pronađene", izjavio je američki ambasador u Bosni Patrik Mun tokom ceremonije. „Hapšenje Ratka Mladića daje nam još više razloga da razmislimo o užasnim zločinima nad nedužnima, koji su se dogodili ovde u Srebrenici. Sećamo se šta se dogodilo i šta svet nije uradio pre 16 godina.“

Mada nije bilo politike, primećeno je da nisu bili prisutni predstavnici vlade Srbije. Međutim, tu je bila srpska nevladina organizacija Žene u crnom.

„Zaboraviti, poricati i kriti šta se dogodilo je potcenjivanje nas samih i našeg sopstvenog dostojanstva. Veoma smo nezadovoljni načinom na koji država smatra da je pitanje Srebrenice završeno izručenjem Ratka Mladića, budući da promene ne postoje na krivično-pravnom nivou, a da ne govorimo u oblasti kulture, nauke i medija“, rekla je predsednica te nevladine organizacije Staša Zajović za SETimes.

Preko 6.000 članova Mirovnog marša takođe je prisustvovalo sahrani. Oni su hodali tri dana do Potočara kako bi se upoznali sa gorčinom puta koji su prešli oni iz Srebrenice 1995. godine.

Preko 5.100 žrtava iz jula 1995. godine pokopano je u memorijalnom centru u Potočarima. Drugih 188 žrtava genocida sahranjeno je na drugim lokacijama, u skladu sa željama porodica.

Prema zvaničnim podacima o genocidu, 8.365 ljudi je ubijeno, a posmrtni ostaci preko 3.000 i dalje se nalaze sakriveni u masovnim grobnicama ili čekaju identifikaciju.

Nastavak na Southeast European Times...