Izvor: Blic, 18.Feb.2013, 08:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srce za decu: Šestoro dece odrasta u staji

Sa komadom hleba kao jedinim sigurnim obrokom u toku dana, bez odeće i ogreva, u potpunoj nemaštini, svoja četiri sina i dve kćeri, uzrasta od sedam meseci do šest godina, podiže Cvetka Pavlović (36), uz povremenu pomoć nevenčanog supruga Dejana Markovića. Žive u nekadašnjoj staji, prinudnom domu u koji su se uselili kad im je izgorela stara kuća.

Svaki put kada hladan severac otvori ulazna vrata i ohladi ionako prohladnu sobicu, na svetlost dana izbije sav jad ove >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << osmočlane porodice.

U negotinskom selu Štubik, u četiri zida koja osvetljava slabašna sijalica, bez vode, bele tehnike i telefona, čije jedino pokućstvo čine šporet, dva improvizovana ležaja, sto i orman, mališani provode dane obučeni u iznošene trenerke, samo sa čarapicama, premeštajući se sa nogice na nogicu na betonskom podu zastrtom plastificiranom prostirkom.

Pri jutrošnjoj raspodeli garderobe bez majice je ostala trogodišnja Suzana, pa na sebi ima samo dugačke gaćice i kratke čarape. Osim najstarijeg Aleksandra (6), petoro mlađih: Uroš (2), Suzana (3), Miroslav (4), Aranđel (5) i sedmomesečna Anđelka i ne znaju za ostatak sveta.

Žive u memljivoj, hladnoj sobici, a otkad je zima počela, ne izlaze ni pred kuću, jer nemaju ni zimsku odeću ni obuću. Ujutru kada ustanu iz jednog kreveta, gde njih petoro sa majkom spava, pripijeni jedno uz drugo, onaj ko prvi dohvati na nogama će tog dana imati plastične papuče, sandalice, a ko zakasni, samo čarapice.

Grabe se za zalogaj

- Odeću i obuću za zimu ima samo Aleksandar, jer ide u školu... I to su nam doneli neki ljudi. Ostali nemaju - kaže majka Cvetka.

Vrhunac jada i tuge, međutim, nastupa u vreme ručka. Previše mali da bi znali da požele nešto drugo osim čokolade, grabe se za zalogaj jela koji im iz jedne posude jednom kašikom deli majka Cvetka. Porcija kiselog kupusa proprženog sa malo suve paprike, bez trunke mesa, koju deli deci kao najukusniji obrok ne bi bila dovoljna ni za jednu odraslu osobu. Svesna je toga Cvetka, pa ne uzima ni zalogaj, prepuštajući svoj deo deci. Mali Uroš još ne shvata, pa svoj komadić hleba pokušava da umoči u već praznu posudu... Tuga do neba.

Ukoliko želite da pošaljete novčanu pomoć ili pomoć u robi, kliknite OVDE.

Pomoć možete uplatiti na dinarski račun:

2750010221949709 90 - rsd

Societe Generale Srbija, Beograd

Možete poslati i SMS na broj 2552

Za više informacija pozovite 011/333-4-528

- Desi nam se da ostanemo bez hrane. Ja tad zbog dece odem do sela i zatražim, a ljudi su dobri, znaju da imam mnogo dece, pa mi daju - jedva izgovori majka Cvetka.

A u njihovom sobičku, dok je Aleksandar u školi, red „zavodi“ Aranđel. Na pitanje šta bi najviše voleo da dobije, ima spreman odgovor:

- Voleo bih da imamo čokoladu - kaže Aranđel u ime svih, a glasno ga podržava samo Miroslav. Uroš i Anđelka još ne pričaju, a Suzana radije ćuti... - Jedino je krupne, tužne oči odaju da se ovoga puta ipak slaže sa braćom.

- Trenutno imamo hranu i drva, dobro je... Ali nemamo mnogo. Drva sakupljamo u šumi, sreća pa nije jaka zima. Redovno nam stiže i socijalna pomoć, 17.000 mesečno, ali dok sve platimo, ne ostane mnogo - kaže majka Cvetka.

Nemaju ni vodu

- Voleo bih da imam jednog medu i neki auto... i ako može kompjuter - kaže jedini đak ove porodice Aleksandar.

Cvetkin dan, kako priča, počinje u pet izjutra. Kad založi vatru, umesi hleb, donese drva, u pola osam polazi da Aleksandra isprati u školu. Tad obično ponese i kofu od 18 litara, kojom u povratku, uzbrdo, donosi vodu za piće sa česme udaljene skoro ceo kilometar. Najviše bi, veli, volela da može da sredi još koju sobicu u staji koju koriste kao prinudni dom.

- Bitno je da su oni dobro, a ostalo će valjda nekad doći. Sreća je da nisu bolesni. Nekad malo zakašlju, ja im skuvam čaj i prođe. Dobro bi nam došla još jedna soba i kupatilo, zbog dece. Sada su još mali pa ne traže ništa, a bilo bi lepo - kaže majka Cvetka glasom koji odzvanja nekim čudnim ponosom.

Pročitajte još: Srce za decu: Počinje novi život za mališane porodice Vukotić Srce za decu: Jelena dobila automobil, Džaja je čeka na „Marakani“ I Hrvati u akciji "Srce za decu", šalju paketiće Đusićima iz Kukljina Osmoro Ignjatovića odrasta u nemaštini: "Volela bih da imam patike, ali da su ženske" "Srce za decu": Šestoro dece u truloj brvnari na Goliji budi se smrznutih trepavica Lepa Brena donela pomoć Miloševićima: Kao da sanjamo! Jelena Kićanović: Volela bih da još jednom čujem huk "Marakane" Detinjstvo bez lutke i lopte Miloševići iz Krušca kod Niša: Gladni idemo na spavanje

Srce za decu: Jeleni stiglo mnoštvo poklona

Povezane vesti: Srce za decu: Jelena dobila automobil, Džaja je čeka na „Marakani“ Srce za decu: Petoro dece u memljivom sobičku Osmoro Ignjatovića odrasta u nemaštini: "Volela bih da imam patike, ali da su ženske" Osmoro braće i sestara iz Pružatovca sanjaju kadu s toplom vodom Miloševići iz Krušca dobili pomoć: Otkako je krenula acija "♥ za decu" više nismo gladni

Nastavak na Blic...

medio.rs: Srce za decu: Šestoro dece odrasta u staji