Izvor: Blic, 09.Avg.2013, 08:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srce za decu: Milica bi volela da ima televizor
Od novembra 2008. godine u dom porodice Mitrović iz Rakovca kod Bujanovca uselila se neviđena beda, beznađe i očaj. Glava porodice Igor Mitrović (25) nastradao je tada u saobraćajnoj nesreći prevozeći sekundarne sirovine od kojih je izdržavao petočlanu porodicu. Pet godina posle, supruga Jelena (26) i tri devojčice Milica (9) Emilija (7) i Anđela (5) ostavljene su da se snalaze bez krova nad glavom i bilo čega svog. Hrane se u Crvenom krstu: Majka Jelena sa Emilijom i Anđelom
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
- Deca i ja živimo od socijalne pomoći i dečjeg dodatka. Od Crvenog krsta radnim danom dobijamo četiri porcije kuvanog jela i dva hleba. To je sve - kaže Jelena.
Njihov dom su dve sobe bez kupatila sa ukupno 32 kvadrata trošne i dotrajale kuće koju dele četiri vlasnika. Tu su krevet u kome spavaju sve četiri, klimav stočić, polica, tri plastične stolice i šporet. Druga soba je tuđa. Nema ormara, police, stola, pa su garderoba, obuća i namirnice svuda uokolo.
Tri Jelenine devojčice ne znaju za bolje i više. Najstarija Milica završila je s odličnim uspehom treći razred. Emilija u septembru polazi u školu. Najmlađa i najbezbrižnija Anđela je mamina maza, koja se ne odvaja od bicikla. Njih tri od igračaka imaju samo jednu loptu.
Ukoliko želite da se uključite u akciju, to možete da učinite uplatom i na devizne račune „Blic fondacije“ 10221949711 84 (EUR), 10221949717 66 (USD) ili 10221949724 45 (CHF), Sosijete ženeral Srbija ili slanjem SMS-a na 2552. Broj važi za sve mreže, a cena poruke je 100 dinara. Za sve informacije javite se na broj telefona redakcije „Blica“: 011/333-4-528.
- Zapamtila sam moga tatu sa kojim sam se lepo igrala. Mnogo bih volela da je sada sa nama, pa da idemo u šetnju kao druga deca - potišteno priča Milica.
S očevom porodicom nemaju kontakte, rođaci su ih zaboravili, komšijama ne žele da dosađuju.
- Živimo kako moramo. Deca su još mala da bih ja nešto radila. Još ne smem da ih ostavljam same kod kuće - kaže Jelena.
Zato su Emilija i Anđela najsrećnije kada sa majkom na biciklu svakoga dana odlaze u Crveni krst po hranu, dok je najstarija sestra u školi.
Zaboravila ih rodbina i prijatelji: Porodica Mitrović
Jelena bi rado u bašti zasadila malo povrća, držala bi neku kokošku, možda kravu, ali je sve oko nje od dvorišta do krova tuđe. Osim toga ove tri devojčice skoro da ne znaju šta je jabuka, kruška, šljiva. U njihovom jelovniku mleko i jaja su retkost. Meso ponekada stigne u obroku iz Crvenog krsta.
- Struja je oko 3.000 dinara. Za školu svaki dan nešto treba, pa onda kupi mast, ulje, šećer, so, makarone, ponekad neko jaje i malo mleka - žali se Jelena.
Deca toga nisu svesna. Njihovo carstvo su jedna soba i jedno neuredno dvorište sa česmom seoskog vodovoda, na kojoj najčešće nema vode. Zadovoljstvo im pravi i svako kupanje, kada majka Jelena zagreje vodu, pa se sve tri lepo izbrčkaju. Leti napolju u koritu, a zimi u toploj dnevnoj sobi. A o čemu maštaju Milica, Emilija i Anđela?
- Ja ću kad porastem da budem učiteljica, pa da učim đake - kaže najstarija Milica.
Iza nje, kao da je jedva čekala pitanje, odgovara Emilija.
- A ja ću da budem frizerka, pa da mami pravim frizuru.
A onda tajac: petogodišnja Anđela kaže da će da bude doktorka. Na pitanje zašto, stisla je zube, nasmešila se i slegla ramenima.
Milica, Emilija i Anđela
Na pitanje šta bi najviše voleli da imaju, opet prva reaguje najstarija Milica.
- Ja bih od svega najviše volela televizor, jer nam je ovaj pokvaren, i jedan računar kao onaj što imamo u školi.
Emilija je već opsednuta polaskom u školu, pa bi pored igračaka volela jednu lepu torbu i nove knjige. Najmlađa Anđela je bila najkraća u zahtevu:
- Volela bih kutiju sa puno raznih igračaka i puno sladoleda.
- Samo da su mi deca živa i zdrava, da odrastu, da završe školu, da bi sutra bili svoji ljudi. Do tada, bože zdravlja, ja ću valjda naći nešto da radim. Boli me što ni deca ni ja osim za hranu nemamo novac ni za šta drugo - kaže Jelena.
Najčitanije SADA:
