Izvor: Politika, 03.Okt.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srce „izdaje” Beograđane
Uzrok smrti svake druge osobe u prestonici su kardiovaskularne bolesti. – Najzastupljenije su koronarna bolest i infarkt miokarda
Svaka druga osoba u prestonici umire od kardiovaskularnih bolesti, 50 odsto stanovnika ima problem sa prekomernom telesnom težinom, a 75 odsto građana nedovoljno je fizički aktivno. Zabrinjavajuće je što sve više mlađih ljudi oboleva od srčanih oboljenja, jer se granica sa nekadašnjih 65 spustila na čak 45 godina. U 2009. godine u prestonici >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je bolnički lečeno 20.997 ljudi obolelih od kardiovaskularnih bolesti, što je za 64 odsto više u odnosu na period pre deset godina, kada je taj broj iznosio 13.623.
Istraživanja pokazuju, kaže dr Svetlana Mladenović-Janković, iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, da se čak dve trećine kardiovaskularnih bolesti može sprečiti, ako se spreče faktori rizika: pušenje, nepravilna ishrana i gojaznost.
– Najzastupljenije su koronarna bolest i infarkt miokarda. Problem je što građani u punoj radnoj snazi ne dolaze na redovne sistematske preglede, već pomoć traže tek kada se ispolje prvi simptomi bolesti. Osim od srčanih oboljenja, građani najviše obolevaju i umiru od kancera i hroničnih nezaraznih bolesti – istakla je dr Mladenović-Janković.
Gotovo svaka tri minuta jedan čovek u svetu umire od infarkta srca, kaže dr Goran Popović, kardiolog DZ „Dr Ristić”, napominjući da je srce čovekov ubica broj jedan. Ranije se smatralo da su kardiovaskularne bolesti, a posebno infarkt miokarda „rezervisani” za muškarce, jer oni rade fizički teške i stresne poslove.
– Sve češće obolevaju žene mlađe od 40 godina, iako se ranije smatralo da su do početka šeste decenije života zaštićene produkcijom polnih hormona. Ulaskom u menopauzu i značajnim smanjenjem proizvodnje estrogena smanjuje se potrošnja holesterola, usled toga raste njegov nivo u krvi, što povećava i rizik od ateroskleroze. Sve veći stres kome su žene danas izložene, pušenje, menadžerski poslovi, kao i ostali faktori rizika, doprinose da se kod njih bolest često javlja i ranije – kaže dr Popović.
U nepromenljive faktore koji doprinose ranijem započinjanju ateroskleroze i nastanku koronarne bolesti, na koje ne može da se utiče da se promene, spadaju godine, pol i genetska predispozicija. Ukoliko osoba zna da ima lošu genetsku predispoziciju, odnosno da je neko od srodnika (roditelji, tetke, stričevi, dede i babe) bolovao ili umro od srca, mora da promeni način života kako bi sprečio ili odložio početak bolesti. U promenljive faktore rizika spadaju pušenje, stres, fizička neaktivnost, gojaznost, nepravilna ishrana, povišen krvni pritisak, šećerna bolest, povećan nivo masnoća u krvi. Ukoliko se osoba na vreme odrekne pušenja i ako sedenje u fotelji pred televizorom ili kompjuterom zameni šetnjom ili nekim drugim vidom rekreacije, zaštitiće svoje srce. Rekreacija se posebno preporučuje osobama pod stresom, jer se na taj način smanjuje nivo stresa, a organizam se bolje relaksira nego uzimanjem sedativa.
Lekari ističu da se kao prevencija infarkta pacijentima koji imaju povišen pritisak, masnoće, šećernu bolest, poremećaje srčanog ritma, srčanu slabost daje se „aspirin” u malim dozama od 75 do 100 miligrama dnevno jer sprečava slepljivanje trombocita i stvaranje ugruška.
----------------------------------------------
Krvni sudovi nam određuju starost
Koronarna bolest nastaje kao posledica smanjenog priliva krvi u srčani mišić i nesrazmere između potreba i mogućnosti. Starenje srca započinje ranije ukoliko se ne eliminišu faktori rizika koji uslovljavaju aterosklerotske promene, a najvažniji su pušenje, stres, povećan nivo masnoća i šećera u krvi, gojaznost i povišen krvni pritisak. Ukoliko ne postoji nijedan od nabrojanih faktora rizika, ateroskleroza će se ispoljiti kod osobe stare 85 godina. Nažalost, ovaj proces započinje mnogo ranije, pa se i bolest ispoljava u poslednje vreme kod sve mlađih osoba.
– Odavno je poznata izreka da smo stari onoliko koliko su stari naši krvni sudovi. Aterosklerotično izmenjeni krvni sudovi gube svoju elastičnost usled taloženja masnoća u zidu krvnog suda. Istovremeno dolazi do stvaranja naslaga i sa unutrašnje strane krvnog suda, što smanjuje njegov promer i onemogućava dovoljan protok krvi ka srcu. Epilog svega ovoga je koronarna bolest. Ukoliko stvorene naslage prsnu, dolazi do stvaranja krvnog ugruška koji zapušava krvni sud, pa tako dolazi do infarkta srca – objasnio je dr Popović.
----------------------------------------------
nepromenljivi faktori rizika doprinose ranijem započinjanju ateroskleroze i nastanku koronarne bolesti, na njih ne može da se utiče da se promene, a tu spadaju godine, pol i genetska predispozicija
Promenljivi faktori rizika – pušenje, stres, fizička neaktivnost, gojaznost, nepravilna ishrana, povišen krvni pritisak, šećerna bolest, povećan nivo masnoća u krvi
Prevencija infarkta – „aspirin” u malim dozama od 75 do 100 miligrama dnevno
° 50 odsto stanovnika ima problem sa prekomernom telesnom težinom
° 75 odsto nedovoljno je fizički aktivno
° 64 odsto više obolelih u odnosu pre deset godina
D. Davidov-Kesar
objavljeno: 04.10.2011.
