Izvor: RTS, 30.Apr.2009, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srčani udar - najčešći ubica
Najčešći uzrok smrti u Srbiji, ali i u najrazvijenijim zemljama u svetu je srčani udar. Pušenje, gojaznost, fizička neaktivnost i stres glavni faktori rizika.
Srčani udar ili infarkt miokarda je najčešći uzrok smrti u civilizovanom svetu.
Najnaprednije industrijske zemlje poput SAD i Velike Britanije najviše su pogođene ovom bolešću.
Od evropskih naroda srčanom udaru najpodložniji su Finci. U Srbiji infarkt je najčešći uzrok smrti, a najugroženiji >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << krajevi su sa najvišim standardom - uža Srbija, a posebno Vojvodina. Najmanja učestalost oboljenja je na Kosovu.
Akutni infarkt miokarda je izumiranje dela srčanog mišića zbog naglog prestanka cirkulacije kroz neku od arterija koje ishranjuju srce.
Srčani udar je poslednja faza i samo jedan od oblika u razvoju koronarne, to jest ishemijske bolesti srca.
Koronarna bolest se može manifestovati i kao stabilna angina pektoris, nestabilna angina, asimtomatska ishemija miokarda.
Porodična sklonost ka srčanim oboljenjima, gojaznost, povišen nivo masnoća u krvi, visok krvni pritisak, pušenje, šećerna bolest, ali i fizička neaktvnost i stres dokazani su kao faktori rizika.
Simptomi
Produžen i veoma jak bol, stezanje i pritisak u grudima ispod grudne kosti, bol koji se javlja u levoj ruci, vratu ili vilici, najčešći su simptomi udara.
Bol je često praćen slabošću, malaksalošću, znojenjem ponekad povraćanjem i jako izraženim gušenjem.
Siptomi obično nastaju posle težeg fizičkog zamora, nerviranja i izlaganja hladnoći, ali mogu nastati i bez faktora, čak i u snu.
U slučaju pojave ovakvog bola prva mera koju treba preduzeti je prestanak aktivnosti koja je dovela do bola, stavljanje nitroglicerina pod jezik i brzi kontakt sa ovlašćenim medicinskim osobljem.
Prisustvo infarkta se najčešće može utvrditi snimanjem EKG-a i specifičnim laboratorijskim testovima.
Intenzivna istraživanja u proteklih 20 godina pokazala su da brza reakcija i početak lečenja mogu sprečiti veća oštećenja izazvana infarktom i povećati šanse za preživljavanje.
Tokom udara može se javiti aritmija, to jest neregularan srčani ritam, a neretko dolazi do potpunog prekida rada srca.
Kada srce ne može da pumpa krv, zbog nedostatka kiseonika može se javiti oštećenje mozga, pa čak i smrt za samo nekoliko minuta.
Brza reakcija sprečava oštećenja srca
Lekari koji pacijentu pružaju hitnu medicinsku pomoć brzo utvrde stanje obolelog, a mogu na terenu uraditi i EKG kako bi utvrdili aktivnost srca.
Davanje terapije može početi odmah čime se sprečava stvaranje krvnih ugrušaka, uspostavlja prohodnost začepljene arterije te normalizuje protok krvi.
Osobama koje su imale akutni infarkt miokarda najviše se može pomoći ako je od početka bolova prošlo manje od 60 minuta. U tom periodu davanje specifičnih lekova ima najveći efekat i ukoliko lekari u tom periodu počnu da daju terapiju obolelom, mogu se izbeći ozbiljna oštećenja srca.
U periodu neposredno nakon infarkta lečenje je usmereno prvenstveno na minimalizaciju oštećenja srca, normalizaciju protoka krvi i određivanje stepena oštećenja srčanog tkiva.
Prvih nekoliko dana posle udara savetuje se mirovanje, a zatim se započinje proces rehabilitacije.
Svim bolesnicima koji su imali infarkt preporučuje se koronarografija (invazivna kardiološka dijagnostika) posle čega se donosi odluka o daljem načinu lečenja: nastavak uzimanja lekova, operacija na krvnim sudovima srca - baj-pas ili ugradnja stentova u koronarne arterije.
Nakon preležanog infarkta miokarda potrebno je doživotno uzimanje određenih vrsta lekova.
