Izvor: Večernje novosti, 26.Apr.2015, 20:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbin uzima Suncu meru

KADA se u oktobru 2018. sa lansirne rampe kosmodroma u Kejp Kanaverelu odlepi "Nasina" raketa "Delta" i u vasionu ponese automatsku međuplanetarnu stanicu "Solar orbiter", oči svetske nauke biće uprte i u prof. dr Milana Maksimovića! Ovaj Srbin, poreklom iz Topole, jedan od vodećih svetskih naučnika za istraživanje Sunčeve korone, Sunčevog vetra i fizike kosmičke plazme, učestvovao je u konstruisanju najsloženijeg instrumenta za "uzimanje mere" Zemljinoj zvezdi - kosmičke sonde Evropske >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << svemirske agencije koja će se približiti Suncu bliže nego ijedna letelica sa Zemlje do sada. Ovaj projekat, kako u ekskluzivnom razgovoru za "Novosti" kaže dr Maksimović, treba svetskoj nauci da pruži podatke o procesima na Sunčevoj površini, nastajanju Sunčevog vetra i njegovom prostiranju kroz međuplanetnu sredinu. Sonda će biti prva kosmička misija koja će napraviti snimke Sunčeve površine i korone sa ovako bliske udaljenosti. Ona će detaljno proučavati kako u koroni nastaje Sunčev vetar i na koji način ubrzava na putu do orbitera, a instrumentom RPW čiji je Maksimović glavni istraživač, obavljaće se merenja plazmenih i radio-talasa. * Kako će u praksi izgledati ova jedinstvena kosmička misija? - Solar orbiter imaće masu od 1.800 kilograma, a u sebi će nositi naučnu opremu tešku 190 kilograma. Predviđeno je da letelica u vasioni radi između sedam i deset godina dok oko 150 dana treba da provede u visini planete Merkur gde će prikupljati podatke sa Sunca. On će u kosmičkoj oblasti koju nazivamo Sunčevom heliosferom pomoći da razumemo uzročno-posledične veze između Sunca i heliosfere, što je od fundamentalnog značaja za iznalaženje odgovora na jedno od najvažnijih naučnih pitanja - kako radi Sunčev sistem? * Tehnologija orbitera je nešto najnaprednije što moderna nauka ima. Rešeno je mnogo problema, ali ih je i ostalo da se rešavaju? - Glavnina problema bila je vezana za visoku temperaturu. S obzirom na to da se sonda približava Suncu na jednu trećinu astronomske jedinice (mera astronomske jedinice je 150 miliona kilometara - što je rastojanje od naše planete do naše zvezde), ona dobija ogromnu količinu energije. Zato je bilo potrebno zaštiti letelicu i instrumente u njoj termičkim štitom koji će joj obezbediti održavanje stabilne temperature. Taj termički štit je proizveden i testiran u fabrici "Erbas odbrana i kosmos" u Engleskoj i čini se da ispravno funkcioniše. Jedan od problema koje treba rešiti odnosi se na električne antene instrumenta RPW o kome ja brinem. * Vaš uređaj RPW u sondi je ključni za plazmene i radio-talase za merenja koja će obaviti orbiter. Da li ste i pre njega ste učestvovali u izgradnji, konstrukciji i eksploataciji kosmičke opreme? - Imao sam sreću da radim u više svemirskih projekata namenjenih proučavanju kosmičke plazme i Sunca. Bio sam koistraživač u eksperimentima Staff i EFW u misiji Cluster Evropske svemirske agencije, zatim u misiji Demeter (CNES) i kineskom eksperimentu "Dvostruka sonda". Trenutno sam glavni istraživač za instrument Swaves u misiji Stereo (NASA) koja je lansirana 2006.O KOSMIČKOJ PLAZMI I U BEOGRADU Maksimović, ma koliko da pripada čitavom čovečanstvu, ipak malo više pripada nama. Kod njega, na Pariskoj opservatoriji, uče najdarovitiji mladi srpski istraživači.Istraživači iz njegove grupe koji rade i za Evropsku svemirsku agenciju (ESA) i Nacionalnu agenciju za svemir i astronautiku (NASA), redovno sarađuju sa naučnim savetnikom dr Dušanom Jovanovićem iz beogradskog Instituta za fiziku. Zajednička je želja da se u Beogradu formira grupa naučnika koja bi se bavila fizikom kosmičke plazme i fizikom Sunca. Drugim rečima, pored Sunčevog vetra ovaj čovek hvata i vetar u jedra srpskoj nauci. * Kako gledate na srpsku nauku danas? - Univerzitetski sistem obrazovanja u Srbiji je vrlo dobar. O tome govori veliki broj studenata i istraživača koji svake godine odlazi u inostranstvo kako bi nastavili da uče ili da se priključe nekom istraživačkom timu. Kada steknu znanje i iskustvo oni ostaju tamo jer ne postoje srpski nacionalni resursi iz kojih bi se obezbedili uslovi da rade i zarade u Srbiji. Istraživačima u Srbiji Vlada treba da obezbedi resurse da rade i da zarade, a to se može učiniti i tako što će se poboljšati saradnja sa drugim zemljama. Srbija ima pravo na evropske subvencije za nauku. Mora da ih traži i da predlaže projekte. * Imate li poruku za naučnike mlađe generacije? - Neka imaju na pameti da povratkom u Srbiju posle nekoliko završnih godina na studijama i u laboratorijama u inostranstvu, doprinose razvoju i nauke i privrede svoje zemlje. Tako pomažu i mlađim kolegama prenoseći im znanje. Naravno, država je ta koja svojim resursima mora da pomogne tim ljudima da budu patriote a ne "kamikaze". Tim naučnika prilikom konstruisanja složenog instrumenta KORENI KOD TOPOLE * Maksimović je rođen u Parizu 1968. Njegovi roditelji su godinu dana ranije pristigli u Francusku iz Stragara kod Topole, baš odande gde se nalazi Mauzolej Karađorđevića. Srpski mu je maternji jezik, a za to je zahvalan baka Rajni. Celokupno školovanje završio je na francuskom. * Fundamentalnu fiziku završio je na pariskom univerzitetu Didro, dok je na Pariskoj opservatoriji u laboratoriji LESIA (Laboratorija za svemirska istraživanja i astrofizičke instrumente) odbranio doktorsku disertaciju na temu "Spektroskopija termalnog šuma i egzoferski modeli Sunčevog vetra". * Usledile su postdoktorske studije u CNES (Nacionalni centar za svemirska istraživanja), a zatim i rad u Evropskoj svemirskoj agenciji (ESA)...

Nastavak na Večernje novosti...