Izvor: Politika, 12.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbin u Banskim dvorima
Uz izvesne elemente političkog trilera - prvo je saopšteno da će to biti Milorad Pupovac, a onda je odlučeno da to ipak postane Slobodan Uzelac - ozvaničena je nova činjenica na političkoj sceni Hrvatske: prvi put u 17-godišnjoj istoriji njene novostečene samostalnosti, u vladu, i to na mesto potpredsednika, ušao je i jedan Srbin.
Ta činjenica se, istina, može posmatrati i kroz prizmu političke trgovine posle tamošnjih parlamentarnih izbora održanih u novembru, iz kojih je HDZ izašao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kao relativni pobednik (66 od 153 mesta u Saboru), stekavši pri tome do sada najjaču opoziciju (SDP sa 56 poslanika), pa mu je dakle bilo važno da "kupi" koalicione partnere. Ivu Sanaderu su tako, iz političkih i drugih računa, prišli Hrvatska seljačka stranka i liberali iz HSLS-a sa ukupno osam zastupnika, ali za većinu mu je bio neophodan i savez sa osam poslanika manjina, među kojima su i tri iz Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS).
Iako su ideološki bliži levici, što bi podrazumevalo da im je stranka Zorana Milanovića "prirodan saveznik", politička elita Srba u Hrvatskoj je opet pokazala smisao za politički pragmatizam. "Nama nije važno da li će vlada biti leva ili desna, nama je važno da dobijemo vladu bolju od prošle, koja će rešiti sve naše probleme", obrazložio je to Milorad Pupovac, potpredsednik SDSS-a.
Pošto su u prethodnom mandatu Sanadera (HDZ) podržavali spolja, u posleizbornim kalkulacijama ovoga puta su procenili da je svrsishodnije biti unutra. Slobodan Uzelac (60), profesor univerziteta, rođen u Dalmaciji, tako će biti potpredsednik (jedan od četvorice) zadužen za privredni razvoj, obnovu i povratak.
Iskusan političar (do sada državni sekretar u Ministarstvu obrazovanja), on će svakako delotvornije moći da insistira na povratku još oko 100.000 i dalje izbeglih Srba, razvoju njihovih napuštenih i ekonomski opustošenih zavičaja i, za one koji su ostali u Hrvatskoj, uklanjanju još vidljive diskriminacije pri zapošljavanju u javnim službama. Najzad, vreme je da počne i proces restauracije svega što je, kad je reč o prisustvu Srba u hrvatskoj istoriji, kulturi, nauci i drugim oblastima života - od 1991. sistematski brisano.
Pozicija Srba u političkom životu Hrvatske ovim svakako jača, i mogla bi da pomeri nešto i na lokalnim nivoima, gde je situacija mnogo teža nego u kosmopolitskom Zagrebu, i gde su otpori njihovog prihvatanja kao po svemu ravnopravnih građana Hrvatske još veoma jaki.
Najzad, Hrvatska ovim poboljšava svoj imidža spolja, a prisustvo jednog Srbija u Banskim dvorima mogao bi da bude početak i istinske normalizacije iznutra.
[objavljeno: 12/01/2008]
