Izvor: Politika, 17.Okt.2014, 22:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbin slavi samo slobodu
Vek od Boja na Krstacu (1914) obnovljena uspomena na osmoricu braće Marjanović iz Požege koji su izginuli u dva rata
Krstac – U jesen 1914. godine austrougarska vojska je, nadirući sa zapada, prešla Drinu, 13. novembra osvojila Užice i 21. stigla do Lučana. Tu su, pred ćesarske uzdanike, kao poslednja odbrana stali trećepozivci (od 38 do 45 godina) iz Užičke brigade i za jedan dan, tokom Boja na Krstacu, pokazali neprijatelju kako se čuva dedovina.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
– Srpska vojska je napala 22. novembra u 7.00 sati ujutro i već u ponoć pao je i poslednji odbrambeni položaj neprijatelja, Bijeli kamen na koti 545. Ovo je, prve ratne godine, posle Kolubarske bitke bio najznačajniji boj u zapadnoj Srbiji – kaže Joviša Slavković (75), književnik i istraživač iz Guče.
On je upravo, u izdanju Centra za kulturu iz Guče, objavio knjigu „Boj na Krstacu 1914. godine”, navodeći da je samo u tom danu na ovoj planini zapadne Srbije poginulo 115 i ranjeno 238 i nestalo 19 srpskih vojnika, dok su gubici Austrougara bili 190 poginulih, 250 ranjenih i čak 772 zarobljena. Na Krstacu je, nedavno, predstavljena ova povesnica i oživljeno sećanje na junake boja čija je perjanica bio major Vidosav Marjanović (1872–1915) iz Visibabe kod Požege, koji je poginuo 11 meseci kasnije na Kukavici kod Leskovca.
– On je na Krstacu junački komandovao Drugim bataljonom 4. kadrovskog puka, a posle boja komandant Užičke brigade, pukovnik Ivan Pavlović, napisao je za majora da će „njegovo ime biti ispisano zlatnim slovima, a najdalja pokolenja diviće mu se i slaviti ga za večita vremena”. Marjanovićevi roditelji Sara i Anđelko, inače, imali su devetoricu sinova i šestorica su poginula u Prvom, a dvojica u Drugom svetskom ratu – veli Slavković.
Majorova unuka Jasna Novaković iz Požege kaže nam da su u Velikom ratu poginuli Novica (1862 – datum smrti nepoznat), Dmitar (1863–1918), Sredoje (1866–1918), Vidosav (1872–1915), Teodor (1875–1918), i Stevan (1878–1914), dok su Nemci 1943. godine streljali Tihomira (1886) i Budimira (1888). Prirodnu smrt dočekao je samo jedan od devetorice braće, Marjan (1883–1954).
Istorija je htela da se na Krstacu samo tri decenije kasnije, skoro u isti dan i na istom mestu, partizani sukobe sa Nemcima koji su se sa juga Evrope povlačili preko zapadne Srbije. Zato je tokom svečanosti Radovan Marinković, književnik iz Čačka, podsetio na čuvene reči Dobrice Ćosića po kojima naš narod, izuzev slobode, i nema šta drugo da slavi.
G. Otašević
objavljeno: 18.10.2014.
.jpg)
