Izvor: Večernje novosti, 18.Avg.2016, 17:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbin radije ide u zatvor nego na rad!

Rad u javnom interesu, najpopularnija kazna među osuđenicima u svetu, u našoj zemlji još nije zaživeo. U Novom Sadu 200 ljudi svojevoljno odabralo rešetke TRENUTNO 127 ljudi u Srbiji odrađuje svoje kazne u javnim i komunalnim preduzećima, kao i u socijalnim i kulturnim ustanovama, mada bi sigurno moglo da ih bude nekoliko puta više. U svetu, ova proporcija je obrnuta - i po pet puta više osuđenih radi u javnom interesu nego što ih čami "iza rešetaka". Kod nas se >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << sudije i dalje libe da izreknu rad, ali i kažnjenici oklevaju da pristanu na njega. Često ovu kaznu zamene novčanom, pa čak i zatvorskom! - Zvuči apsurdno, ali naše ljude je manje sramota da idu u zatvor nego da rade, na primer, na čišćenju ulice - kaže Milan Marinović, predsednik beogradskog Prekršajnog suda. - Najdrastičniji primer imali smo posle poplava, pre dve godine. Tada smo sve neplaćene kazne preinačili u rad. U oktobru te godine, 600-700 kazni rada postalo je pravosnažno, međutim, samo jedna osoba je radila! Na desetine njih otplatilo je sankciju, dok se jedan broj nije ni odazvao na poziv poverenika Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. I novosadske sudije nedavno su se žalile da je 200 ljudi koji su lane mogli da odrade neplaćene kazne odabralo rešetke, a ne rad. Bilo ih je sramota da ih rođaci, komšije, kolege i poznanici vide kako rade. Posle dan-dva u ćeliji, većina njih je kazne ipak platila. Nekim osuđenicima rad u javnom interesu odredio je sud - ukoliko im je to prvo delo i ako je krivica lakša i za nju predviđena sankcija do tri godine zatvora. Drugima je sud zamenio novčanu ili zatvorsku kaznu radom, pogotovo kad je reč o saobraćajnim ili komunalnim prekršajima. Svakih 1.000 dinara kazne odgovara jednom danu zatvora ili osmočasovnom radu u javnom interesu.UŠTEDELI MILIONE SISTEM alternativnih sankcija je relativno nov kod nas, a prva presuda na kaznu zatvora u prostorijama u kojima osuđeni stanuje sa elektronskim nadzorom praktično je počela da se primenjuje tek u januaru 2011, kažu u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija. Od tada, država je uštedela milione dinara, jer nije morala da snosi troškove izdržavanja zatvorske kazne (jedan dan zatvora po osuđenom košta 15 evra). - Do ove godine, za prekršaj se nije mogla izreći kazna rada u javnom interesu, a sada je za mnoga dela moguće odmah odrediti društveno-koristan rad, ali u praksi nemamo još nijednu ovakvu presudu - kaže Marinović. On u ovoj alternativnoj kazni vidi budućnost, jer je to i svetska praksa. Napominje da bi, ipak, trebalo pojednostaviti proceduru. U ovom trenutku počiniocu stiže nekoliko poziva na istu adresu i on često u jednom trenutku prestane da se odaziva: prvo dobija poziv za saslušanje, pa presudu, onda ima pravo na žalbu, posle koje sledi drugostepena presuda. Zatim dobija rešenje o zameni kazne radom i, na kraju, poziv od poverenika Uprave. Rad u javnom interesu najčešće se izriče kod krivičnih dela iz oblasti saobraćaja, kod nedozvoljenog priključivanja na elektromrežu (krađa struje), kod blažih remećenja javnog reda i mira... Ova kazna počela je da se primenjuje 2009. i do sada ju je odradilo 1.320 ljudi. Oni su prali gradske zidove, grabuljali lišće i čistili ulice, pomagali u domovima za stare, ustanovama za nezbrinutu decu, Zavodu za lečenje bolesti zavisnosti u Drajzerovoj, u Beogradu... Minimalna kazna rada je 20 sati, a maksimalna 360.

Nastavak na Večernje novosti...