Izvor: Večernje novosti, 29.Dec.2014, 00:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbin prvi na Balkanu dao krv

UGLEDNI domaćin Budimir Gajić iz Ivanovaca kod Ljiga, ostalo je zapisano, prvi je na Balkanu dobrovoljno dao krv, za nepoznatog primaoca. Bilo je to u Velikom ratu, u poljskoj vojnoj bolnici, na prvoj liniji fronta, a krv humanog Kačerca, pripadnika Četvrtog takovskog puka Šumadijske divizije drugog poziva, kasnije je teško povređenom srpskom vojniku spasla život. Čuveni hirurg tog vremena, načelnik Hirurškog odeljenja Opštedržavne bolnice u Beogradu dr Nikola Krstić, postrojio je vojnike >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << ispred šatora - improvizovane bolnice. Upitao ih je ima li među njima dobrovoljca spremnog da daruje krv koja će čekati povređene sa ratišta. Ruku je podigao Budimir Gajić, tada 40-godišnjak, otac šestoro dece - četiri sina i dve ćerke, ugledni trgovac. - Bio je dr Nikola Krstić tužan što su mnogi teški ranjenici zbog iskrvavljenja i pre potrebne hirurške intervencije umirali - kaže primarijus dr Milče Čanković Kadijević, specijalista transfuziolog iz Instituta za transfuziju krvi Srbije. - Nije bilo na raspolaganju dovoljno odmornih vojnika koji bi ranjenom dali dragocenu tečnost, direktnom transfuzijom, iz vene u venu, kako se u to vreme jedino primenjivala. Dr Krstić je, zato, odlučio da iskoristi novo otkriće do koga je došao američki hemičar Hustin, da citrat, jeftina i lako dostupna supstanca, koja nije otrovna, krv van organizma održava u tečnom stanju, a njene ćelije živim sve do primene. U spisima koje je naša sagovornica pronašla zapisano je da je Budimiru Gajiću uzeto 500 kubika krvi, koja je odmah pomešana sa citratom.ODLIČJA Budimir Gajić učestvovao je u balkanskim ratovima i dobio čin narednika. U Prvom svetskom ratu, na položaju Mokra gora, bio je ranjen u desnu, a sedam meseci kasnije, kod Vardišta, u okršaju protiv Bugara, i u levu nogu. Oporavljen, sa štapom, peške je prešao Albaniju do Grčke, gde se oporavio. Za zasluge u Prvom svetskom ratu dobio je Karađorđevu zvezdu, Medalju Obilića, Orden francuske legije časti, Medalju za humanost. - Odbio je Gajić poštedu koja mu je ponuđena kao nagrada za datu krv i odmah se uputio na ratište - kaže dr Čanković Kadijević. - Nedugo potom, njegova krv spasla je život teško povređenom komordžiji srpske vojske, čije ime nije zabeleženo, koji je pao pod točkove zaprežnih kola. Bio mu je zgnječen desni bubreg, a u bolnicu je dopremljen sa parezom creva i anurijom, u stanju šoka kada se lako gubi glava. Dr Krstić hitno je operisao bubreg, ali se unutrašnje krvarenje nastavilo. Tada je komordžiji dao ranije uzetu krv od Budimira Gajića i teški ranjenik je preživeo. To je prvi zabeležen slučaj na ovim prostorima da je primenjena indirektna transfuzija krvi. O ovom izuzetnom poduhvatu dr Nikola Krstić je 1919. godine u Srpskom lekarskom društvu u Beogradu izvestio najuglednije kolege tog doba, ali nije spomenuo imena ni davaoca, ni primaoca krvi. Ovaj značajan događaj ostao je trajno zapisan u Srpskom arhivu, izdatom 1920. - Više decenija bavim se istorijom medicine i transfuziologije, a ime Budimira Gajića otkrila sam 1994. godine, pripremajući sa kolegama izložbu povodom pola veka Zavoda za transfuziju krvi - kaže primarijus dr Čanković Kadijević. - U izveštaju Crvenog krsta iz 1953. godine ostalo je zabeležno njegovo ime. Bio je to prvi trag o značajnom delu koje je učinio ovaj veliki čovek. Pronašla sam njegove potomke u Ivanovcima i Beogradu. O humanosti srpskog seljaka, vojnika, domaćina, informisala sam stručnu javnost 2002. godine u Vankuveru u Kanadi, na svetskom kongresu transfuziologa. O Budimiru je objavljen i moj članak u uglednom svetskom transfuziološkom časopisu na engleskom jeziku. Naša sagovornica ističe da je veoma ponosna što je uspela da i ispred zgrade Crvenog krsta u Ljigu od pre desetak godina stoji bista Budimira Gajića, a na seoskom groblju u Ivanovcima i spomen-ploča hrabrog Kačerca. To je, veli, nezaborav, zahvalnost i poštovanje njegovom delu, ali i podsticaj budućim generacijama da slede takav primer. - Neizmerno smo ponosni na našeg pretka, prvog Srbina na svetu koji je dobrovoljno dao krv - kaže Dragan Gajić, penzionisani učitelj iz Ivanovaca. - I posle rata Budimir je želeo da dobrovoljno daje krv, a njegov primer sledili su svi njegovi potomci. Ja sam krv dao 98 puta. Sećam se priče starijih da ga je veoma pogodilo što, zbog godina, nije mogao da bude dobrovoljni davalac. O ovom događaju, dok posmatra požutelu fotografiju iz decembra 1952, primarijus dr Milče Čanković Kadijević objašnjava: - Te godine počela je uspešna saradnja Zavoda za transfuziju krvi u Beogradu i Crvenog krsta, koji je dobio zadatak da okuplja dobrovoljne davaoce. Nada Antonijević, sekretar Crvenog krsta u Ivanovcima, krajem decembra 1952. godine, objasnila je seljanima značaj dobrovoljnog davanja krvi unapred, za nepoznatog primaoca, baš kao što i danas radimo. Odazvalo se njih četrdesetak i autobusom su došli u Beograd u Zavod za transfuziju krvi. Najstariji i najponosniji među njima bio je 75-godišnji Budimir Gajić, sa sinom i sinovcem. Zbog poznih godina, tada krepki Budimir nije mogao dobrovoljno dati krv, ali su to nastavili da čine njegovi potomci...

Nastavak na Večernje novosti...